Povratna karta za snove
LICA:
Vera Ostojić, 45 godina
Nada Ostojić, l6 godina
Borko Petrović zvani Džon, 47 godina
Marija Novaković, 35 godina
Nova, l0 godina
Imaginarni otac
IZGLED SCENE
(Scena se sastoji iz dva dela. Na gornjem spratu se nalazi velika dnevna soba. Kamin, dve fotelje, trosed i sto.Na sredini sobe je slikarski štafelaj.Platno je okrenuto, tako da ga publika ne vidi. U desnom uglu sobe se nalaze vrata koja vode u druge prostorije, od kuće. U levom uglu sobe se nalaze stepenice koje vode u sobu za poslugu.U sobi za poslugu se nalazi krevet na sprat i jedna stolica. Na zidu se nalazi velika mapa Srbije. Sklepana mala poličica sa nekoliko knjiga na srpskom jeziku. Ispod kreveta vire dva kofera.)
PROLOG
(Zavesa je spuštena. Na scenu ulazi Nada. Okreće se, posmatra okolo.)
NADA
Gde si? (Gleda iza scene.) Uđi slobodno. (Na scenu ulazi Nova. U ruci drži lutku. Hoda nesigurno.) Ne boj se, same smo. (Staju na sredinu scene, okreću se jedna ka drugoj.)
Sada ću ti ispričati jednu priču. Slušaj me pažljivo. Bio jednom jedan veliki indijanski poglavica, zvani Hijavata. Od starih ljudi iz svog plemena je godinama slušao priču o velikoj reci Misisipi koju nikada niko nije preplovio.Svako ko bi plovio rekom, bi naišao na prelepe polu žene-polu ribe. Pevale bi, neodoljivo. Ko bi čuo njihov glas, izgubio bi se i nikada se ne bi vratio. Jednog dana, hrabri indijanski poglavica Hijavata, odluči da sa svojim ratnicima, velikim kanuom, zaplovi niz reku.Kada su zaplovili niz reku, naredio je svojim ratnicima da ga čvrsto vežu, a oni da zapuše uši pčelinjim voskom. Rekao im je: Kada zapevaju sirene, iako vi ništa nećete čuti, ma kako se ja ponašao vi me ne odvezujte, nego samo veslajte dalje niz reku. I tako je bilo. Rečne sirene su zapevale velikom indijanskom poglavici Hijavati. Hijavata ih je slušao.Poželeo je da pođe sa sirenama u dubine strašne reke. Trzao se pokušavajući da se oslobodi i vikao na svoje hrabre indijanske ratnike da ga oslobode. A ratnici velikog indijanskog poglavice Hijavate znali su za naređenje. Samo su veslali i veslali.Kada su prešli srednji tok reke i kada su nestale rečne sirene, ratnici su odvezali velikog indijanskog poglavicu Hijavatu.Iscrpljeni Hijavata, rekao je svojim hrabrim ratnicima: ,,Pesme koje su pevale bile su toliko lepe, da sam hteo, da vas sve napustim i da sa njima zaronim u talase velike reke.,, Veliki Manitu – Znaš Nova to je indijanski bog - nikada me ne bi primio u večna lovišta da sam se kao ratnik svog plemena prevario i poverovao zlim pesmama koje te odvode u pakao- To je Nova mesto gde ljudi stalno gore u plamenu i gde se nalaze zli ljudi sa kojima ti i ne želiš da razgovaraš.
(Čuje se Američka ,,kantri,, muzika. Nada pogleda ka unutrašnjosti scene. Uzima Novu za ruku. Mrak ispred scene.)
I SCENA
(Dnevna soba. Borko stoji na sredini sobe i slika na platnu. Udaljava se od platna. Zadovoljno posmatra sliku. U sobu ulazi Vera, briše prašinu po nameštaju.)
BORKO
Jeli Vera, kako ti se čini, ova slika?
(Pomera se od platna i posmatra. Vera gleda zbunjeno u platno.)
VERA
Pa, dobro je. Da, lepo je.
BORKO
Na šta te asocira ova slika?
VERA
Pa na… Diznilend.
BORKO
(Razočarano.) Ne, Vera. To je moj autoportret.
VERA
Pa kako? (Posmatra Borka.) Uopšte ne liči na tebe.
BORKO
Gledaj malo drugačije od običnog. To sam ja, kako ne shvataš. To sam ja, unutar sebe.
VERA
Ne znam, ne razumem se ja u slikanje. Jedino što dobro poznajem je matematika. (Vera nastavlja da briše prašinu. Borko nastavlja da slika. Čuje se zvono na vratima. U kuću ulazi Marija, izazovno odevena. U rukama drži kartonsku kutiju. Prilazi Borku i ljubi ga. Borko slika.)
MARIJA
Džon, ti ponovo slika??
BORKO
Da, dušo. (Marija se okreće ka Veri i prilazi joj sa kutijom u rukama. Vera prestaje da briše prašinu i zbunjeno gleda u Mariju.)
MARIJA
Kupila sam, Amerikan paj, da probaš ti i čerka.
VERA
O, hvala ti.
(Marija pruža kutiju Veri. Seda na trosed i posmatra je. Borko slika.)
MARIJA
No, Vera probaš to.
(Vera otvara kutiju. Uzima parče pite i odgriza ga.)
VERA
Mm, baš je ukusno. Nisam u životu ništa bolje jela.
(Marija se zadovoljno smeje.)
MARIJA
Šta nam kuvaš za ručak?
VERA
Klot pasulj.
MARIJA
Kolt pasulj, šta to?
(Borko se okreće ka Mariji. Smeje se.)
BORKO
Dušo to je, srpski specijalitet. Bože, ne sećam se kad sam zadnji put jeo pasulj i to bez mesa klot.
MARIJA
Mene Vera nauči da budem prava srpska domačica.
VERA
Svakako. A ti ćeš mene naučiti da pravim, američku pitu i ostale američke specijalite. Želiš li nešto da popiješ pre ručka?
MARIJA
Ja viski.
BORKO
I meni.
(Vera odlazi iz sobe. Borko spušta četkicu. Prilazi stubu i isključuje muziku. Prilazi Mariji. Seda pored nje.Marija izuva cipele i masira noge.Borko joj stavlja stopala u krilo i masira ih.)
MARIJA
Vera baš dobra domačica.
BORKO
Jel` si sad srećna dušo?
MARIJA
Naravno. Ja mnogo lakše sada, ne mora da radi po kuči, ima više vremena za tebe. Nova ne mora u glupa, skupa škola. I ti počeo ponovo da slika.
BORKO
Da. Divno pričaš srpski, dušo.
(U sobu ulazi Nada, držeći za ruku Novu. Nova u naručju ima lutku.)
NADA
Zdravo.
MARIJA
O, zdravo Nada. (Pokazuje rukom na fotelju.) Sedi.
(Nada seda na fotelju. Nova prilazi Mariji. Grli je. Marija je odgurava.)
Nova sedi tamo. (Marija pokazuje rukom na pod.) Igraj se sa lutka.
(Nova prilazi stolici. Uzima je i prevrne je naopačke. Seda ispod nje.)
Kako ti i Nova slažete?
NADA
Dobro.
(Borko prilazi televizoru i uključuje ga. Sa televizora se čuje zvuk zabavne emisije sa komentatorom.Borko seda na trosed.Svi gledaju u ekran.)
NADA
Jel` mogu nešto da vas pitam?
BORKO
Naravno.
NADA
Jel` su uključili telefon? Volela bih da zovem…
BORKO
(Prekida je.) Svašta. S kojim parama ti misliš da se plati račun? Dobro znaš da trenutno nemamo. Bolje gledaj televiziju. Kada sam ja pre 2O godina, došao u Ameriku, prvih mesec dana sam samo gledao televiziju. Tako sam brzo i naučio jezik.
(Pauza. Svi gledaju u ekran.)
NADA
Kada ćemo ići u grad?
BORKO
Šta ćeš u grad?
NADA
Pa da vidim Los Angeles. Već sam nedelju dana ovde, a nisam videla ništa.
MARIJA
Ja ne razume, šta znači iči u grad?
BORKO
Nada misli da su ljudi dokoni u Americi.U Srbiji i Beogradu u radno vreme su ulice pune ljudi. Svi su oni neradnici.Zar ne vidiš, Nado, da ljudi ovde rade-zato i imaju.
(U sobu ulazi Vera sa pićem. Stavlja piće na sto. Nastavlja da briše prašinu.)
NADA
Nisam tako mislila. Oduvek sam želela da vidim grad snova, Los Angeles. Stalno sam maštala o tome. Nisam navikla da sedim non stop u kući.
BORKO
Polako Nado, ovde si tek nedelju dana. Moraš prvo da se privikneš na kalifornijsku klimu. Vera i ti niste došli ovde kao turistii.
(Nova počinje da udara lutkom o pod. Borko je posmatra.) Dosta mala!
(Nova sve jače udara. Borko se diže. Pomera stolicu sa nje. Otima joj lutku. Nova počinje da plače. Marija stavlja ruke na uši. Nada zbunjeno gleda.)
MARIJA
Nova, ne, glava boli od buka.
BORKO
Nado, vodi Novu odavde. Igrajte se u tvojoj sobi.
(Nada prilazi Novi. Uzima je za ruke.Tiho joj kaže.)
NADA
Hijavata nas čeka.
(Nova prestaje da plače. Odvodi je u sobu. Borko gleda za njima.)
BORKO
Budi malo zahvalnija Nado. Doveo sam tebe i majku u Ameriku (Gleda u Veru.Vera briše prašinu.) a ti bi odmah u razgledanje. Ko bi vam još takvu uslugu učinio?Jel znaš kolko to košta? Vera dosta si brisala. Kada će taj pasulj?
VERA
Evo odmah ću postaviti.
(Vera istrčava iz sobe u kuhinju. Borko dosipava piće njemu i Mariji.Grli Mariju. Gledaju u televiziju.)
II SCENA
(Dnevna soba. Vera skuplja sudove sa stola. Borko stoji pored platna, pije viski iz flaše i posmatra platno. Odaljava se od njega. Posmatra. Ide malo na levo. Posmatra, pa na desno.)
VERA
Malo si jeo. (Gleda u Borka.) Jel` valjala večera?
BORKO
Sledeći put nemoj toliko da začiniš pasulj.
VERA
Izvini, mislila sam da voliš ljuto.
(Borko se šeta po sobi.Vera uzima tanjire i gleda u Borka, koji se sve nervoznije šeta.)
BORKO
`Ajde, šta čekaš? Idi na spavanje, kasno je.
VERA
A Marija? Hoće li ona hteti da večera, kad dođe sa posla?
BORKO
Ne brini ti za nju. Kada radi do kasno uveče, večera u gradu.
VERA
Onda, laku noć.
(Vera odlazi u kuhinju. Borko prilazi televizoru i uključi ga. Gleda u njega. Isključi ga. Nervozno nastavlja da se kreće po kući. Vera ulazi u sobu.)
BORKO
Šta je sad?
VERA
(Zbunjeno.) Ništa, samo idem u sobicu. Ostavila sam sudove u kuhinji, pa sad…
BORKO
(Prekida je.) Dobro, dobro…(Vera prilazi Borku. Zastaje kao da očekuje nežnost.Čuje se zvono na vratima. Borko izgurava Veru iz sobe.) Idi na spavanje, vidimo se ujutru.
(Vera zbunjeno izlazi.Borko brzo prilazi vratima i otvara ih. U sobu ulazi Marija, obučena veoma provokativno. Prolazi pored Borka, prilazi trosedu, baca tašnu na sto i seda. Uzima sa stola viski i ispija ga. Borko je gleda i polako joj prilazi.)
MARIJA
O kako umorna, Džon. (Izuva cipele i diže noge na sto.)
BORKO
Jel` si donela?
MARIJA
Bole noge. (Masira stopla. Pije viski.)
BORKO
Pitam te, jel` si donela? (Uzima tašnu sa stola i nervozno pretura.)
MARIJA
Džon! (Vadi iz grudnjaka paketić. Borko ga uzima pohlepno. Smeje se. Prilazi Mariji i ljubi je.)
BORKO
Bravo dušo moja, dušice. (Odmotava paketić.Vrlo pažljivo, posipa beli prah po stolu. Šmrče. Marija ga posmatra i pije.) Ludilo! (Šmrče još.Smeje se.) Duplo ludilo! Šta me tako gledaš? Hoćeš i ti, biće ti bolje?
MARIJA
Ne .
(Borko šmrče još.)
BORKO
Uzmi liniju, opustiće te.
MARIJA
Umorna sam. Svaka noč ostajem duže. Puna klijenata, a svi bi džaba, a droga skupa. (Borko se diže sa troseda.Šeta po sobi i prilazi platnu. Posmatra sliku.) Eto, nočas me napao "nigger". Celu noč za 5O dolars. Ja kaže ne, a on me vuče ka kola. Otrgla sam se i trčala u štikle…Jel ti mene čuje?
BORKO
Slušam te dušo. Zato sam ponovo počeo da slikam, da ti ne bi morala toliko da radiš. Evo, čim završim ovu sliku, prodaćemo je za veliku lovu. Videćeš biće nam bolje.
MARIJA
Gubim živca na poslu. (Ustaje.Pije i nervozno se šeta po sobi.)
BORKO
Dušo, samo da završim ovu sliku. (Odaljava se od platna i posmatra ga.) Platićemo sve dugove.Ići ćemo posle negde na odmor. Gde god hoćeš. U Las Vegas, ako hoćeš? Taličan sam na kocki.
MARIJA
Okej. (Tetura se ka vratima od spavaće sobe. U rukama nosi flašu.)
BORKO
Gde ćeš?
MARIJA
Da legnem.
BORKO
Prvo mi donesi još.
MARIJA
Džon, sutra.
BORKO
Treba mi snage da slikam celu noć. Treba mi još.
MARIJA
Ali, umorna sam.
BORKO
Tako znači. Normalno da si umorna. Pogledaj na šta ličiš. Ločeš po ceo dan. Dokle ćeš bre da piješ? (Prilazi joj i otima joj flašu iz ruke.) Dokle?
MARIJA
Vrati mi, Džon. (Klati se.)
BORKO
(Vrti flašu oko nje. Izaziva je.) Šta je? Ne možeš bez alkohola, jeli?
MARIJA
Molim te.
BORKO
Donesi mi još.
(Marija mu otima flašu iz ruke i grčevito pije.)
BORKO
Neverovatno. Sve ti činim da ti bude bolje, a ti mi tako vraćaš. `Ajde reci mi ko bi još živeo sa ženom koja ima ludo dete? Pravi si alkos.
MARIJA
Nemoj da vredžaš.
BORKO
Istina ti ne odgovara?
MARIJA
Ne viči, čuče nas.
BORKO
Neka, nek nas čuju.Nek čuju da si kurvetina!
(Marija obuva cipele. Kreće ka vratima. Okreće se gleda u Borka. Borko joj prilazi.Puni usta alkoholom. Pljune ga.)
MARIJA
Alkoholik če ti doneti tvoja jedina ljubav.
BORKO
(Smireno.) Naravno, dušo.
(Marija izlazi. Borko prilazi platnu. Posmatra ga. Pljune ga. Prilazi televizoru, pali ga. Gleda u ekran. Gase se svetla.)
(Osvetljena je soba za poslugu. Vera stoji na stolici i gleda na gore. Nada stoji pored stolice i drži je.)
NADA
Mama?
VERA
Pst, da ih čujem.
NADA
Ne mogu više da stojim.
VERA
Sačekaj. (Podiže se na prste i drži ruke okolo ušne školjke.) Izbacio je napolje.
NADA
Ne razumem te. Šta imaš da slušaš? Iovako se svako veče svađaju oko istog. Ona mu donosi drogu, on se nadrogira. Posle podivlja.
VERA
Šta pričaš? (Silazi sa stolice.) Znam ga više od 2O godina. Voli on doduše ponekad da popije, ali da se drogira, Bože sačuvaj.
NADA
Zar ti mama ne vidiš koliko je bolesno u ovoj kući?
VERA
Nado, normalno je da se muž i žena ponekad svađaju. Borko je malo nervozan, ništa strašno.
NADA
Ako je normalno, što ih onda slušaš?
VERA
Prestani!Ajde vidiš koliko je kasno, vreme je za spavanje.
(Prilazi krevetu. Skida se i oblači pidžamu. Nada stoji i gleda u Veru.)
NADA
Mama, zašto se mi ne bismo vratili povratnim kartama kući?
VERA
Šta pričaš dete? Zar da se vraćam u onu bedu? Ne dolazi u obzir, nema povratka. Ti ćeš upisati školu. Naučićeš jezik. Mi ćemo onda stati na svoje noge.
NADA
Koja škola? Ni grad nismo videle. Zatvorene smo u ovoj kućerini. Osećam se kao u sanatorijumu za alkoholičare i narkomane. Jedino što sam videle od Los Angelesa to je ,,buu, sleteli ste u zemlju snova, cmok, cmok. Dobro došli", i dovezo nas je u ovaj užas.
VERA
A šta bi ti htela, na ulicu?
NADA
Zašto mi moramo sve ovo da trpimo? Besplatno rintaš. Sve su nas lagali. Ja ću kao ići u školu, ti ćeš dobijati platu. Oni su kao u braku. Nova ne zna ni da govori. Pogledaj šta su uradili s tim detetom. Hoćeš li ja da budem druga Nova?
VERA
Ne lupaj. Nije sve kako smo očekivale. Uostalom nije nam bilo ništa bolje kod kuće. Dobro znaš koliko dugo sam bez posla. Ko još u Beogradu živi dobro kao nastavnik matematike. Nemamo čemu da se vratimo.
NADA
(Ljutito.) Ti nemaš. Ali ja imam prijatelje i tatu u Beogradu.
VERA
Dosta! Umorna sam. Ne mogu više da pričam. Lezi i spavaj. Pričaćemo sutra.
(Leže u krevet i pokriva se. Nada se svlači.)
NADA
Zar ti ni malo ne ne dostaje Beograd? (Prilazi mapi Srbije na zidu i posmatra je.Pomera prste po mapi.) Ovde sam bila, i ovde sam bila, i ovde sam bila..
VERA
Gasi to svetlo!
(Nada se penje na krevet.Mrda se levo desno.Ceo krevet se trese.)
VERA
Šta to radiš?
NADA
Putujem kanuom.
(Gase se svetla.)
III SCENA
(Vera i Nada u sobici. Spavaju. Pali se plavičasta svetlost. Kraj mape stoji imaginarni otac.)
IMAGINARNI OTAC
Nado, Nadice….Ko to spa.. spa?
(Nada se budi. Posmatra iznenadjeno u imaginarnog oca.)
NADA
Spava.
(Imaginarni otac se smeje. Nada mu prilazi oprezno i polako ga dodiruje.)
Pa ti si stvaran!?
IMAGINARNI OTAC
Naravno, mila moja. Zvala si me.
(Nada grli imaginarnog oca.)
NADA
To si stvarno ti.
(Gledaju se. Nada miluje oca po licu.)
NADA
Opraštaš li mi, što sam otišla bez pozdrava?
IMAGINARNI OTAC
Ti nisi kriva.
NADA
Kad bi mogla da vratim sve unazad. Sve su mi se uspomene vratile. Razmišljam. Kada si daleko od ljudi koje voliš, jasnije sve svoje greške vidiš.
IMAGINARNI OTAC
Šta nije u redu, mila moja?
NADA
Poražena sam. Svi snovi su mi se srušili. Mislila sam da će ovde biti bolje. Htela sam da odem daleko od kuće, od tebe. Ovde je užasno.Ljudi su nesrećni, prepuni bola i mržnje.
IMAGINARNI OTAC
Porazi ne postoje, Nado. Stvaraju ih ljudi koji nisu sposobni da snagom volje i vere pobede sve prepreke.
NADA
Sve koje volim i grad koji volim sam ostavila, zbog glupe iluzije da je ovde grad snova u kojem se bolje živi.
IMAGINARNI OTAC
Normalno je da veruješ u svoje snove, mlada si.
NADA
Ne dostaje mi Beograd. Ulice, zgrade, drveće, ljudi…Ne dostaju mi prijatelji. Nedostaješ mi i ti tatice.
IMAGINARNI OTAC
Ako ti je Beograd ljubav, vratićeš se kad tad. Beograd nigde neće otići, uvek će te čekati. Nemoj da gubiš veru u svoje snove. Slušaj svoje srce, ono je čisto.
NADA
Plaši me ovaj grad. Kada pogledam kroz prozor vidim samo kolone automobila. Vodi me odavde.
IMAGINARNI OTAC
Zažmuri.Putuj mislima i maštom tamo gde te vodi srce tvoje. To će ti pomoći da se ne osećaš usamljeno.
VERA
Nado, s kim pričaš?
(Imaginarni otac nestaje. Nada se uplašeno približava krevetu.)
NADA
Učinilo mi se da Nova plače, spavaj. (Nada leže u krevet, gase se svetla.)
IV SCENA
(Dnevna soba. Borko stoji pored platna. Slika. Pomera se. Posmatra sliku. U sobu ulazi Nada.)
BORKO
Pogledaj, kako ti se svidja? (Nada posmatra sliku.) Ajde reci na šta te asocira? (Nada počinje da se smeje.) Šta je smešno?
NADA
Izvini. Podsetilo me na jednu tatinu sliku. Zvala se, da.. Djubrište.Mnogo lepa slika.
BORKO
Šta, zar Veljko još uvek slika?
NADA
Da, moj otac stalno slika. Uvek nove slike. Svake godine ima izložbu.
BORKO
Mislio sam da je odustao, posle prve i nažalost neuspešne izložbe.Ti si bila mala, pa se verovatno ne sećaš. Tada su ga svi živi ismejali.Bilo je to pre desetak godina, kada sam dolazio u Beograd.
NADA
Osvojio je i nagrade.
BORKO
Pih, te Srpske nagrade nikome ne znače. Tvoj otac nikada nije imao hrabrosti da pokaže svoje mazala u svetu. Sada kada završim ovu sliku, napraviću izložbu s jednom slikom. Veličanstvenu, kakvu svet nije video.
(Nada prilazi trosedu, seda i uključuje televizor. Ne sluša Borka.) To će biti izložba. Doći će sve najznačajnije ličnosti.(Borko gleda uvređeno u Nadu.) Šta ti uopšte radiš ovde, gde je Nova?
NADA
Zaspala je.
BORKO
Onda gledaj televiziju. To ti je najbrži način da naučiš jezik. Tako sam ga ja učio.
NADA
Kada ćete me upisati u školu?
BORKO
Jel` znaš engleski?
NADA
Pomalo.
BORKO
Pa ajde da te vidimo, pametnice, broj do deset.
NADA
Daj, to svako zna.
BORKO
Ajde, ajde da te čujem.
NADA
Glupo mi je.
BORKO
Jedino vežbanjem i izgovaranjem ćeš naučiti ovaj prelepi jezik.
NADA
Dobro. One, two, three, four..
BORKO
Dosta! Sada reci, prevedi me na drugu stranu ulice.
NADA
Translate me to the second page of the street.
BORKO
(Smeje se.) Ovde si tek četiri nedelje i očekuješ da sa takvim akcentom i ne znanjem upišeš školu. (Smeje se.)
(U sobu ulazi Marija.Obučena u spavaćicu. Mamurna. Sporo prilazi trosedu i seda.)
MARIJA
Kakva to buka, Džon? Šta smešno?
BORKO
Učim Nadu da govori engleski.Hoće da bude školovana amerikanka.
MARIJA
Ja umorna. Gde je Vera? Vera!!
(U sobu ulazi Vera sa poslužavnikom u ruci.)
VERA
Iznenađenje! Napravila sam svoju prvu američku pitu.(Svi je gledaju zbuinjeno.) Ajde, probajte. (Prilazi Borku i pruža mu.Ne uzima.) Spremala sam po tvom receptu, Marija.(Prilazi joj i pruža joj pitu.)
MARIJA
Viski.
VERA
Evo odmah ću.(Nudi Nadu. Nada s gnušanjem pomera glavu.)
NADA
Ja više volim gibanicu.
MARIJA
Piče, Vera.
VERA
Odmah.
(Vera spušta na sto pitu. Odlazi u kuhinju.Marija gleda prazno u ekran. Borko se šeta oko platna. Nada se diže i odlazi u sobu za poslugu. Ulazi Vera sa flašom i čašom, daje Mariji. Uzima poslužavnik s pitom i zbunjeno seda na fotelju. Gase se svetla.)
V SCENA
(Dnevna soba. Na trosedu sedi Borko, Nova i Nada. Na levoj fotelji Vera a na desnoj Marija. Svi jedu. Borko mljacka dok jede.Marija ne uzima hranu. Nada hrani Novu. Televizor je uključen. Gledaju u njega.)
MARIJA
Ovo, ukusna puno, Vera.
VERA
Hvala ti.
BORKO
(Podriguje glasno.) Donesi viski .
(Vera ustaje i odlazi u kuhinju. Borko posmatra Novu. Nova zuri u ekran i ništa ne jede.) Žvaći to. (Nova gleda u ekran.) Jel me čuješ šta ti govorim?
MARIJA
Pusti, nema pomoči.
(Vera ulazi i spušta piće na sto. Skuplja sudove sa stola.Borko uzima piće, sipa sebi i Mariji.)
BORKO
Zar ne vidiš da to namerno radi? Toliki je degen da neće čak ni da žvaće. (Uzima kašiku i lupa pored Nove.Sve jače i jače.Nova se okreće ka Borku i ispušta krik.) Šta je, nervira te? Progovori! Ajde, progovori, pa ću prestati da udaram. (Udara sve jače.)
MARIJA
Džon, odavna ja digla ruke. Ona ne može. (Pije.) Ne može.
BORKO
Ma šta ne može? Ti si je razmazila. (Baca kašiku. Uzima Novu u ruke i trese je.) Progovori, kad ti kažem.
NADA
Pusti je, molim te.
(Nova počinje da plače. Marija stavlja ruke na uši. Vera odlazi u kuhinju sa sudovima.)
MARIJA
Mrzim buka, vodi nju u soba.
(Nada se diže. Uzima Novu u ruke. Gleda besno u Borka i vodi Novu ka sobi.)
BORKO
(Nadi .) Šta me gledaš tako? I ti si razmažena. Svi bi ste vi da vam se sve sažvaće na gotovo.Disciplina i red kao u ovoj zemlji stvorile su pravog čoveka. Nikada ne bi postao ovo što jesam da nije bilo Amerike u kojoj radim i poštujem disciplinu. To je demokratija.(Okreće se ka Mariji.)Vi ste svi lenčuge, i ti. Samo sediš tu i ločeš. (Marija drži još uvek ruke na ušima.) Šta, i ti bi da se praviš gluva? (Pomera joj ruke.Prilazi joj i viče joj na uvo.) Dosta je bilo gluvih telefona!
MARIJA
Nemoj Džon ja umorna.
BORKO
Ti umorna, ko radi u ovoj kući osim mene? Ja stvaram, stvaram, stvaram..(Diže se i kreće ka ulaznim vratima.)
MARIJA
(Uplašeno.) Gde ćeš, Džon?
BORKO
Umorna si, jel`? Idem da nabavim.
MARIJA
Videčete neko.
BORKO
Ko? Koga se ja, bre, bojim?
MARIJA
Pa znaš da duguješ novca. Ubili bi , kad bi našli tebe.Plašim se.
(Borko prilazi Mariji.)
BORKO
Ti si kriva.(Diže je da ustane.) Pošto se plašiš, idi ti.(Borko je gura ka ulaznim vratima.) Ne dolazi dok mi ne doneseš. (Ljubazno.) Pa ti znaš koliko mi treba snage za stvaranje. Umetnost je napor. (Marija klima glavom i izlazi. Borko prilazi platnu gleda u njega. Odlazi do televizora. Ukluči ga. Seda na trosed. Gleda u ekran.Gase se svetla.)
(Soba za poslugu. Nova i Nada, sede sakrivene iza kofera, na sredini sobe.)
NADA
Ne boj se. Ti si od sada moj tajni prijatelj.Niko te neće povrediti.(Nova je gleda sa poverenjem.) I ja sam imala tajnog prijatelja.
(Pojavljuje se imaginarni otac iza njihovih leđa.)
IMAGINARNI OTAC
Uvek će ljudi povređivati jedni druge.Malo je ljubavi, mnogo mržnje.
NADA
Pa, kako onda opstati?
IMAGINARNI OTAC
Posmatraj ovu devojčicu. (Gleda u Novu. Prilazi joj i uzima je u ruke. Nova se smeje.)
NADA
Ne zna da govori.
IMAGINARNI OTAC
Zna. Ona je u svom svetu snova, tako se brani.To joj niko ne može oduzeti.
NADA
Šta su snovi, osim iluzije?
IMAGINARNI OTAC
Snovi nisu iluzije, jel da jesu, ja ne bi bio ovde. I zato nemojte da budete tužne devojčice. (Imaginarni otac baca Novu u vazduh.) Ti si moja…. Ajde, reci.
NADA
Mladost!
(Nova se smeje. Imaginarni otac je ponovo baca u vazduh.)
IMAGINARNI OTAC
Ti si moja ra.. ra..
NADA
Radost.
IMAGINARNI OTAC
(Baca Novu u vazduh.) Ti si moj tajni..
NADA
Prijatelj.
(Smeju se. Gase se svetla.)
VI SCENA
(Dnevna soba.Na trosedu sedi Borko i gleda televiziju.Uzima iz džepa kutijicu. Veoma pažljivo je otvara. Po stolu prosipa beli prah.Šmrče.Smeje se.)
BORKO
Ludilo!
(U sobu ulazi Vera. Borko sklanja kutijicu u džep.Vera briše pod. Borko je posmatra.)
BORKO
Dodji. Sedi.(Pokazuje joj rukom mesto pored njega.) Pored mene.
VERA
Samo da završim ovo.
BORKO
Odmori se malo.
(Vera ustaje polako i nesigurno. Prilazi trosedu i seda pored Borka.)
BORKO
Uzmi malo.
(Pruža joj flašu sa stola, da uzme gutljaj. Vera se opire. Borko je grabi za vrat i na silu joj sipa u grlo.Vera se zagrcne.)
To će te zagrejati i opustiti. (Posmatra Veru i pije. Vera zuri u prostor ispred sebe.) Kako izgleda sada Beograd? Mora da se izmenio u zadnjih lO godina, kada sam poslednji put bio? Jel još uvek radi Đoletov kafić?
VERA
Ne, zatvoren je prošle godine.
BORKO
Sećaš se kad smo izlazili kod Đoleta? Bilo je to ludo vreme.
VERA
Ne sećam se ničeg. (Ustaje.) Izvini, moram da završim brisanje poda i da spremim večeru. Marija će doći sa posla.
(Borko je gura rukom da sedne.)
BORKO
Kako se ne sećaš?
VERA
Ne sećam se.
BORKO
Koliko se znamo?
VERA
Dugo.
BORKO
23 godine se mi znamo.
VERA
Dobro, a sad stvarno moram da idem.
BORKO
Što se praviš blesava? Zar si zaboravila na naše lepe trenutke?
VERA
Lepe trenutke? Toga među nama nije bilo.
(Borko dira Veri kolena. Vera mu pomera ruku. Borko nastavlja da je dira.)
BORKO
Ne sećaš se? Nekada si volela da se drpaš sa mnom.Sad ti ne prija?
VERA
Prošlo je to.Ti sada imaš Mariju, a mogu nas i deca videti.
BORKO
Ti i moral. (Smeje se.) Ako me sećanje ne vara, nekada ti nije smetalo da spavaš, sa najboljim prijateljem svoga muža.
VERA
Prestani!
BORKO
Jel` te to boli?
VERA
Šta hoćeš od mene?
BORKO
Ne svidja ti se ovde? (Vera ćuti.) Idi u pičku materinu, na ulicu.
VERA
Nemoj tako, ja samo ne mogu da pričam o onim stvarima s tobom.
BORKO
Onim? Misliš na jebačine?
(Vera zapanjeno gleda u Borka.)
VERA
Ti si mu rekao?
BORKO
Nisam.
VERA
Pa da, ti nikada nisi imao takve hrabrosti.Uvek si bio ljubomoran na njega, jer je u svemu bio bolji od tebe. Najviše ti je smetalo što je bolji slikar od tebe.Pošto nisi mogao karijeru da mu uništiš, odlučio si da mu uništiš porodicu.
BORKO
(Smeje se.) Niko te nije terao da se jebeš sa mnom. Ako sam đubre, što si došla ovde?
VERA
Dobro znaš da su u Beogradu, svi saznali za tebe i mene. Kad je Veljko saznao, poludeo je. Razveli smo se. Ostala sam bez krova nad glavom. Kako si mogao? Uništio si mi brak i život.
BORKO
Kada si me zvala telefonom iz Beograda, kukala si da ti pomognem.Upravo zbog naših lepih trenutaka iz prošlosti sam ti pružio šansu da kreneš ispočetka i to u pravoj zemlji.A ti si došla u Ameriku da mi kažeš kako sam ti uništio život.A ja ti sada pružam šansu.
VERA
Ti ovo zoveš šansom? Kada si dolazio u Beograd, pričao si mi bajke o svom velikom uspehu. Nekada si bio drugačiji. Verovala sam ti i zato sam došla bez razmišljanja.Čim si me pozvao.
BORKO
Odgovori mi. Od čega si ti pobegla?
VERA
Rekla sam ti.
BORKO
Nešto si ti krupnije učinila.(Pauza.) Ko je otrovao Veljka?
(Vera pokušava da ustane.Borko je uhvati za nogu i grubo je vraća na trosed.) Odgovori mi. Kako je Veljko završio u bolnici?
VERA
Od alkohola, sam znaš koliko je pio.
BORKO
To je laž. Otrovala si ga kučko. Priznaj.!
VERA
Sam je popio pilule. Nisam ga otrovala, sam je popio.
BORKO
Sam je popio pilule. Sam? (Smeje se.) Lažeš, a loše po tebe je, što je Veljko ostao živ. U Beogradu te čeka Veljko i sudski poziv. Pokušaj ubistva? Jel se to tako kaže?
(Borko dodiruje Veru. Vera skamenjeno sedi i plače.)
VERA
Nije istina, nije istina.
BORKO
Istina boli. Sada ćeš iz zahvalnosti postati kućna pomoćnica. Sudska prijava postoji, zar ne? Nekada je u tebi bilo strasti i energije, a sad (Gura je grubo od sebe.) Ajde marš u kuhinju i spremaj večeru!
(Vera ustaje i odlazi. Borko uzima flašu i pije.)
BORKO
Trovačica jebačica!
(Gase se svetla.)
VII SCENA
(Dnevna soba. Marija sedi na trosedu. Na stolu je ogledalo. Pored razbacana šminka i boca viskija. Na trosedu su razbacane haljine.Marija se šminka.Razmazuje šminku po licu. Pije viski. U sobu ulazi Vera.)
VERA
Kada treba da zalijem ćurku?
(Marija se gleda u ogledalo. Vera prilazi trosedu i posmatra haljine.)
MARIJA
Sviđa haljina?
VERA
Prelepa je.
(Marija uzima četku i četka kosu.)
VERA
Hoćeš da te češljam? (Marija joj pruža četku.) Ti imaš prelepu kosu.
MARIJA
Hvala.
(Vera je četka. Marija uzima puder i stavlja ga na lice.)
VERA
Koja je to marka pudera?
MARIJA
Kristijan dior.
VERA
Bože, oduvek sam želela da imam takvu šminku.
MARIJA
(Marija se okreće i gleda u Veru.) Hočeš? (Pruža joj puder.)
VERA
Molim?
MARIJA
Uzmi. (Daje joj puder.)
VERA
(Zbunjeno.) Ali, to je skupo mnogo i tebi treba.
(Marija ustaje. Gleda haljine.Daje ih Veri.)
MARIJA
(Histerično.) Uzmi. Uzmi sve! Meni ništa znači.
VERA
Ali ovo sve je veoma kvalitetno.Ja bih sve dala da mogu da imam takve marke šminku i svilene haljine.(Oduševljeno posmatra jednu od haljina.)
MARIJA
Dala sve za to?
VERA
Naravno. Svaka žena, želi da bude lepa.
MARIJA
Lepa, za koga?
VERA
Ti si lepa žena Marija.
MARIJA
Uzmi haljina.
VERA
Hvala ti, hvala ti.
MARIJA
Obuci, vidim kako stoji. (Vera oblači haljinu, Marija je posmatra i pije.) U tu haljinu ga upoznala. On bio tako dobar. Stalno kaže:" Sunce moje". A sada, on loš. Moj prvi muž loš. Zaboravio koji danas dan.
VERA
(Vera se okreće. Gleda se.) Kako je lepa, jel da?
MARIJA
Nemam snaga da ga ostavim. Nema od čega da počnem. Nikakva škola nemam. Prvi muž napravi dugovi.Džon pravi dugovi. Više nisam mlada. A i koče kurva da voli?
(Marija gleda u Veru, koja se i dalje ogleda.)
VERA
Kako sam srećna.
MARIJA
Jel` ti voli nekog?
VERA
Ne. Ja sam bila udata. Razvela sam se. Više mi ne treba ni jedan muškarac.
MARIJA
Što se razvela?
VERA
Duga priča.
MARIJA
Ti dobra žena. Mnogo izgubio taj muž. Ne brini mi nađemo tebi bogat muž.
VERA
Nemam ja snage za to.
MARIJA
Hočeš da se menjamo?
(Vera zastaje zaprepašćeno. Sumnjičavo se okreće ka Mariji.)
VERA
Ne razumem.
MARIJA
Tvoj pakao za moj.
(Gase se svetla.)
VIII SCENA
(Dnevna soba. Borko sedi na trosedu i šmrče kokain. Marija se gleda u ogledalo.)
MARIJA
Džon, ti ne sečaš koji danas dan?
(Borko šmrče. U sobu ulazi Vera sa poslužavnikom. Na sebi ima haljinu koja ima značenje upoznavanja Borka i Marije. Zapanjeno gleda u Borka koji šmrče.Prilazi stolu. Dok poslužuje, nespretno prosipa piće. Marija prilazi Veri da joj pomogne. Borko gleda i smeje se.)
VERA
Izvinite, meni je mnogo žao.
MARIJA
No problem.
VERA
Isprljala sam haljinu.(Briše je.)
BORKO
(Šmrče još.) Ludilo!
MARIJA
Džon!
VERA
Idem da donesem novo piće.
BORKO
Donesi.
(Vera odlazi u kuhinju.)
MARIJA
Videla kako uzimaš droga.
BORKO
Pa šta, ovo je moja kuća.
(Vera se vraća sa pićem. Spušta ga na sto. Gleda u Borka.)
VERA
Napravila sam predivan pasulj.
BORKO
Uvek isto. Pasulj, krompir paprikaš, pasulj, krompir paprikaš…
VERA
(Spontano prekine.) Pa nema ništa drugo.
BORKO
Vidi ti nje. Stvori nešto. Unesi malo kreativnosti u kuvanje. To je umetnost. Nauči da uživaš u svemu što radiš. Ja, kada slikam, sam potpuno posvećen tome. (Ustaje i prilazi platnu.Vera odlazi u kuhinju.)
MARIJA
Džon?
BORKO
Šta?
MARIJA
Danas godina dana mi zajedno.
(Borko se okreće ka Mariji. Smeje se.)
BORKO
Naravno. Hteo sam da te iznenadim.(Odlazi u kuhinju. Marija sipa piće i čeka.Borko ulazi s haljinom koju je Vera nosila.) Izvoli.
MARIJA
Jel` me voliš?
BORKO
Obuci ovu haljinu pa ću te voleti.
(Marija trapavo i pijano počinje da se svlači.U sobu ulazi Nova sa lutkom. Gleda ih.Borko drži haljinu i smeje se.)
MARIJA
Nova, no. Go!
(Ulazi Nada i zapanjeno gleda u Borka i Mariju. Shvata situaciju, uzima Novu za ruke i odvodi je u sobu za poslugu.)
(Gasi se svetlo.)
IX SCENA
(Nada sedi u sobi za poslugu. Piše u svesci. Nova opušteno spava u krevetu s lutkom u ruci. Ulazi Borko. Prilazi Nadi s ledja.Posmatra je kao ženu. Počinje da čita naglas iz sveske.)
BORKO
Ne podnosim ovu kuću. Dosta mi je haosa, zbog ovoga smo pobegli...
(Nada se zapanjeno okreće. Borko otrgne Nadi svesku.)
NADA
Vrati mi!
(Borko podigne visoko svesku i vrti oko Nade.)
NADA
Nemaš prava da to čitaš!
BORKO
U svojoj kući ja postavljam prava. Šta ćeš mi dati ako ti ja vratim svesku?
NADA
Ne razumem.
BORKO
Koga ti foliraš? Hoćeš da kažeš da si devica?
(Nada uplašeno i instiktivno beži do Nove.Borko cepa svesku.)
Šta si ti umislila princezo? Ponašaš se ko gošća ovde. Niko te nije naučio pameti. Vidi se da te je vaspitao Veljko.
NADA
Mog oca ostavi na miru. Ko si ti da ga vređaš?
BORKO
Misliš na Veljka koji je umislio da je slikarski genije?
NADA
Pa ona ne slika samo jednu sliku, kao ti.
BORKO
Prostakušo, nauči ću ja tebe pameti.
(Prilazi Nadi i počinje da joj cepa odeću. Nova se budi i počinje da plače. Nada se otima.)
NADA
Ostavi me!
BORKO
Prvo se izvini.
NADA
Ostavi me!
(U sobu ulazi Vera.)
VERA
Šta se ovde dešava?
(Borko spušta Nadu.Nada gura Novu ispred sebe i sakriva gde je iscepana.)
BORKO
Tvoja ćerka je nezahvalna glupača. Vidi se da si je ti vaspitala.
VERA
(Gleda ljutito u Nadu.) Šta si uradila?
(Borko izlazi i priča.)
BORKO
Ponaša se kao i ti. Izaziva, pa onda vrišti.
(Borko odlazi. Vera prilazi Nadi.Nada je rukom zaustavlja.)
NADA
O čemu on to priča?
VERA
Ne znam.
NADA
Misli da može da ima tri žene u isto vreme?
VERA
Molim?
NADA
Dokle ćeš da se praviš luda? Zar misliš da ne vidim šta se u ovoj kući dešava?
VERA
Šta se dešava?
NADA
Dokle da živim u tvojim lažima? Dosta mi je toga.
VERA
Šta pričaš? Kakve laži?
NADA
Misliš da ne znam ko je otrovao tatu?
VERA
Ne lupaj.
NADA
A ti i Borko, jel` ste ljubavnici?
(Vera prilazi Nadi i udara joj šamar.)
NADA
(Besno.) Udaraj me! Nije ti bilo dosta zla. Morala si da me dovučeš na drugi kontinent. Šta si mislila, da ćeš pobeći od istine? Udaraj me koliko hoćeš, ali ja sve znam. `Ajde udari me.
VERA
Prestani!
NADA
Hoću kući!
VERA
Ne mogu da te slušam više. Hoćeš kući?! Gde? Još se on kocka i pije. Ni trovanje mu nije pomoglo.Smiri se i razmisli o svom ponašanju. Evo (uzima iz džepa) donela sam ti poklon, ruž, kristijan dior.(Pruža Nadi.) Idem da spremim večeru.
(Vera izlazi iz sobe. Nada seda na stolicu. Prilazi joj Nova. Grle se. Gasi se svetlo.)
X SCENA
(Soba za poslugu. Nada i Nova se igraju. Kriju se iza kofera. U sobu ulazi Vera.)
VERA
Kasno je Nado, vodi Novu na spavanje.
(Nada ignoriše Veru i nastavlja da se igra sa Novom.)
VERA
Jel` me čuješ? (Pauza.) Šta ti je, odgovori mi?
NADA
Od voska ništa ne razumem šta govori. Jel je čuješ ti, Nova? (Nova pomera odrično glavom i smeje se.) Ni ti isto ne čuješ.
VERA
Prestanite da se blesavite.
NADA
(Lažno skida vosak sa ušiju.) Blesavimo? Ti mene i ovako ne čuješ kad ti nešto govorim.
VERA
Dobro, šta je sad, reci šta hoćeš?
NADA
Hoću kući!
VERA
Ne dolazi u obzir.
NADA
Ti ostani. Ja se vraćam povratnom kartom kući.
VERA
A gde? Kod koga? Sve smo prodali. Ni stan nemamo. Sav novac koji smo doneli uzeo je Borko, a i rok za povratnu kartu je istekao.
NADA
(Smireno.) Imam oca.
VERA
Imaš oca. Pa gde ti je taj otac? Ko je brinuo sve ove godine o tebi? Čim ti nešto ne odgovara, ti bi odmah da ideš. Prilagodi se malo.
NADA
Odmah?! Pa mi smo već tri mesec ovde. Ništa se nije promenilo. Ne mogu da mrzim, a ne mogu ni da se pravim blesava. Snovi se ne grade tamo gde ti nije srce. Ovde nemam nikog svog.
VERA
Pa ja sam ti majka.
(Nada uzima Novu u rruke i izvodi je iz sobe.)
NADA
Hoću kući!
(Vera gleda zapanjeno za njom. Prilazi zidu i cepa mapu Srbije. )
(Gase se svetla.)
XI SCENA
(Dnevna soba je u prigušenom svetlu. Marija, Borko i Vera sede na trosedu i gledaju televiziju. Na televizoru se čuje zvuk zabavne emisije.
Soba za poslugu je normalno osvetljena.Nova i Nada. Nada pakuje stvari u kofer. Nova je gleda.)
NADA
Volela bih da mogu da povedem i tebe, Novice.
(Nova se smeje i pljeska rukama.Nada vadi iz kofera mali kasetofon.)
Evo ostavljam ti, znaš da ga koristiš. Kad god ti je teško, uključi ovde da zagluviš dreku u kući, to ti je umesto pčelinjeg voska. Hajde, pusti.
(Nova pušta muziku. Nada je uzima u ruke i počinju da plešu. Pušta Novu. Nova skakuće veselo i gleda Nadu.)
Nema oproštaja. Sledi svoje srce i videćeš me kad kog budeš želela.
(Uzima kofer u ruke. Gleda u Novu. Nova se smeje.)
Uvek ćeš biti u mom srcu.
(Nada izlazi iz sobe.Nova skakuće uz muziku, uzima lutku i pleše veselo sa njom.Soba za poslugu u prigušenom svetlu. Nada se penje uz stepenice. Dnevna soba normalno osvetljena. Borko, Marija i Vera gledaju televiziju. Ne pomeraju se. Nada im prilazi s leđa udara u štafelaj, koji se okreće licem ka publici. Platno je prazno. Posmatra ih.)
NADA
Prava američka porodica. Zamrznuti ljudi sede i gledaju televiziju.
(Svi se okreću. )
MARIJA
Gledaš sa nama?
(Nada pokazuje odrično glavom i gleda u Veru.)
VERA
Šta će ti kofer?
NADA
Hoću kući !
(Borko počinje da se smeje ironično. Ustaje i prilazi Nadi. Uzima joj kofer iz ruke.)
BORKO
A gde ti to misliš da si krenula?
NADA
Kući!
BORKO
(Smeje se.) Imaš smisla za humor. Da vidimo, šta si to ponela kući.
(Otvara kofer. Prosipa stvari po podu. Zatvara kofer i daje joj. )
Sada možeš da ideš.
(Borko se vraća da sedne. Vadi kutijicu iz džepa, prosipa na dole, kutijica za kokain je prazna. Baca kutiju i besno gleda u ekran. Marija pije i gleda u ekran. Nada i Vera se gledaju. Nada prilazi Veri i pruža joj ruku. )
NADA
Hoćeš li da ideš sa mnom?
(Vera dodiruje Nadu po ruci i odrično pokazuje glavom. Pušta Nadi ruku. Okreće se i gleda u ekran. Nada kreće ka ulaznim vratima. Borko gleda za njom.)
BORKO
A novac koji sam dao ?
VERA
Ostavi je ! Zašta ja rintam ovde već tri meseca? Moje dete, tebi ništa ne duguje.
BORKO
Vi meni ništa ne dugujete ! Pa, za koga vi mene smatrate?
MARIJA
(Stavlja ruke na uši. ) Boli glava od buka.
BORKO
(Ustaje .) Kurvetine, vi ste me upropastile!! Od takvih kao što ste vi sam iz Beograda pobegao, ali otišao ja i na kraj sveta, od vas spasa nema! (Kreće ka Nadi.) Kurvo mala, sad ću da ti jebem mater!
MARIJA
(Ustaje i hvata Borka za ruku.) Džon! (Vadi paketić iz džepa i pruža mu. Borko zastaje uzima paketić, seda na fotelju, pohlepno ga odmotava i prosipa beli prah po stolu.)
BORKO
(Šmrče.) Ludilo! (Mirno se spušta na fotelju i gleda u ekran.)
MARIJA
Vera, viski.
(Vera hitro ustaje. Nada i dalje stoji. Vera pokazuje Nadi, glavom da ide.
Vera odlazi u kuhinju. Borko i Marija gledaju u ekran. Pojavljuje se plavičasta svetlost. Imaginarni otac stoji pored ulaznih vrata. Nada mu prilazi. Grle se. Imaginarni otac otvara ulazna vrata. Nada kreće ka vratima, zastaje, okreće se ka Borku i Mariji. )
NADA
Čovek koji izgubi snove, izgubio je i sebe.
(Nada izlazi . Imaginarni otac nestaje. Vera ulazi, stavlja pića na sto. Seda pored Marije. Marija pije viski . Gleda u Veru. Nudi je viskijem. Vera uzima flašu. Ispija. Gledaju u nepomično u ekran. Gase se svetla.)
(Soba za poslugu.U sobici Nova pleše. Pojavljuje se plavičasta svetlost.Imaginarni otac stoji i gleda u Novu.Nova se smeje i prilazi mu.)
NOVA
TA TA!
(Imaginarni otac je uzima u zagrljaj.)
IMAGINARNI OTAC
Reci, mila moja.
NOVA
Pričaj mi priču.
(Imaginarni otac je stavlja u krilo.)
IMAGINARNI OTAC
Bio jednom jedan veliki indijanski poglavica, zvani Hijavata. Od starih ljudi iz svoga plemena je godinama slušao priču o velikoj reci Misisipi koju nikada niko nije preplovio.Svako ko bi plovio rekom bi naišao na prelepe polu žene – polu ribe. Pevale bi neodoljivo. Ko bi čuo njihov glas, izgubio bi se i nikada se ne bi vratio.Jednog dana, hrabri indijanski poglavica Hijavata….
NOVA
(Prekida ga.) Jel` smo i mi hrabri?
IMAGINARNI OTAC
Jesmo.
(Gase se svetla.)
K r a j
