Kovači

LICA
ACA V. KOVAČ
PETER Š. KOVAČ
LUJZA, NJEGOVA ŽENA
IVAN N. V. KOVAČ

(Polumračna bavarska seoska kovačnica, u koju se očigledno retko ulazi. Poneki natpis, na zidu, na nemačkom, ko zna kad još okačen; kao: „Peter Š. kovač" i sl. Čuje se pevanje i metež, iz dubine. U mraku kovačnice kovač Aca V. slobodnije se kreće kad je buka veća. Opipava stvari, kao da se priseća gde šta stoji. Skida kaput, okači ga na klin, uzima sa klina kovačku kožnu kecelju, navlači je. Dolazi do nakovnja, uzima jedan čekić, kucne o nakovanj, osluškuje. Udara u nakovanj, kao da s njim razgovara. Ugrejan od piva i igre, naglo ulazi Peter Š. kovač, pali svetlo, i gleda preneražen uljeza, koji uplašen spušta čekić na nakovanj.)
PETER: Kažem ja, čuje se nakovanj, a oni kažu da sam blesav! (Oštrije.) Šta radiš tu?
ACA (Upola glasa.): Kujem...
PETER (Sa sigurnošću čoveka koji tamo iza ima gomilu da mu priskoči u pomoć.): A što kuješ u mojoj kovačnici, sa mojim čekićem, po mom nakovnju, u mojoj kecelji?
ACA: Skinuću kecelju... (Vraća kecelju, uzima kaput)
PETER: I onda ćeš tek tako da odeš?
ACA: Otići ću...
PETER: Pa da! (Diže ton.) Ako vratiš kecelju, ako ne kuješ više i ako odeš misliš da je sve u redu? E, nije! Ima prvo da mi objasniš šta radiš ovde, a onda ću da ti razbijem njušku! (Aca se bespomoćno spusti na klupu. Peter mu se unosi u lice, gleda ga.) Čekaj malo! Jesmo li se mi već videli?
ACA: Nismo...
PETER: Otkud mi je onda tvoja njuška poznata, a? (Proučava ga.) Nismo se videli?
ACA: Ne.
PETER: Nismo se videli, a tvoja mi je njuška poznata!? Dosta neobična pojava! A i ja znam da se nismo videli, jer sve njuške koje vidim, upamtim! Tvoju nisam nikad video! Na koga mi onda ličiš?
ACA: Šta ja znam...
PETER: Nemoj tu da mi se izvlačiš! Jer, ako ti ja sredim njušku, nećeš više ni na koga da ličiš! A otkud bi ti i znao na koga mi ličiš, kad ni ja ne znam? (Merka ga.) Zašto kuješ u mojoj kovačnici, sa mojim čekicem, u mojoj kecelji?
ACA: Pa skinuo sam kecelju...
PETER: Ako još jednom kažeš da si skinuo kecelju, ima da ti sredim tu njušku, bez obzira na koga mi liči! Zašto kuješ u mojoj kovačnici?
ACA (Gleda ga bespomoćno, gleda kovačnicu, šmrkće.): Zato... Zato što sam kovač...
PETER: Zato što si kovač? Zar misliš da svako ko je kovač, može kad mu dune, da dođe u moju kovačnicu, da kuje po mom nakovnju, sa mojim... (Gleda ga.) Da ti to ne cmizdriš?
ACA: Cmizdrim...
PETER (Razoružan.): Kako da ti razbijem. njušku, kad cmizdriš? I zašto da tu cmizdriš?
ACA: Cmizdrim... zato što sam... kovač...
PETER: Pa kakav si ti kovač kad cmizdriš? Nikad nisam video ni jednog kovača, da je plačipička! Kovači su ljudine! Od kamena! Kuge kad su harale, nisu mogle ništa kovačima!
ACA: Nisam ni ja...
PETER: Šta nisi ti?
ACA: Nikad video ni jednog kovača... plačipičku...
PETER: Sad možeš da vidiš bar jednog, sam sebe! Prestani... Na Sta to liči? Dođeš ko zna odakle u moju kovačnicu, i tu počnei da cmizdriš... zato što si kovač! Zar treba svi kovači da dolaze u moju kovačnicu, da cmizdre? I šta ako sad neko... odande... dođe, i vidi kako tu neki kovač cmizdri? Šta će da se posle misli o kovačima?
ACA Neću viže... (Iz torbe pod klupom vadi flašu, ottepi je, otpije. Snebiva se, ipak pruži flašu ka Petru.)
PETER: A, ne! Ne ide to! Da popijemo po gutljaj, pa onda još po gutljaj, pa da se na kraju još tu grlimo i ljubimo! Prvo ću da ti razbijem njušku pa ćemo onda da vidimo, hoćemo li da pijemo ili ne, hoćemo li da se grlimo i ljubimo! (Aca spusti flašu na klupu. Ustane.)
ACA U redu, onda...
PETER: Šta je u redu?
ACA Razbi mi njušku već jednom pa da onda pijemo ko ljudi! Kao kovači! Udri!
PETER: Polako samo...
ACA (Rešen da se sve već jednom okonča.): Nema polako! Nema tu sad polako! Prvo udri po njušci! Da si ti upao u moju kovačnicu kao ja u tvoju, ja bih prvo po njušci, a onda pitao za ostalo! (Prilazi mu) Hoćeš li da mi razbiješ njušku, ili da je sam razbijem u nakovanj?
PETER: Daj tu flašu!
ACA Prvo ću da razbijem njušku o nakovanj!
PETER: Šta ti misliš, ko si ti? Šta bi bilo, kad bi svako ko dođe u moju kovačnicu, razbijao njušku o moj nakovanj? Ja imam samo jedan nakovanj. (Sluša pesmu.) Šta se onaj toliko dere? (Pomirljivo.) Prvo ćemo piti! A posle ćemo razbijati njuške o nakovanj, ako nam bude do toga. (Aca mu pruži flašu.)
ACA Tvoja kovačnica, kako ti kažeš... Samo da ne ispadne posle, nismo ništa rekli!
PETER (Otpije) A što mi sami sebi da razbijamo njuške? Što? Ako smo kovači, ako se napijemo, razbijaćemo drugima njuške! Zato što uništavaju kovače i što kovačnice pretvaraju u muzeje! Zato što više nikome nismo potrebni! Ni mi, ni konji... ni konjske zaprege... Dokle onaj tamo misli da urla? (Zagleda se Aci u lice.) Čuj, evo, popiću još gutljaj... al' da mi kažeš jedno na koga mi liči tvoja njuška?
ACA Moja njuška? Ma šta si zapeo toliko za moju njušku? Zar nemaš neki drugi izraz?
PETER: Nećeš da mi kažeš... A hoćeš da pijem s tobom i da tu razbijamo njuške o nakovanj, kao da smo ne znam koliko bliski umesto da te izbacim i odem tamo da i ja malo urlam kao onaj?
ACA Svi kovači imaju iste njuške! I svi železničari, i svi policajci i popovi! Svako dete policajca, kad vidi nekog policajca, kaže: tata!
PETER: Dakle, hoćeš da mi kažeš da mi tvoja njuška liči samo na običnu kovačku njušku? A zašto onda moja i tvoja njuška nisu slične?
ACA Šta ja znam...
PETER: Pa ti samo znaj to: šta ja znam! Dobro... popiću još gutljaj, al da mi kažeš još jedno, pa da se za svagda gubiš iz moje kovačnice, da me tamo ne čekaju... Kako si ušao u kovačnicu? Samo još to jedno da mi kažeš. (Aca šmrkćući vadi ključ iz džepa na kaputu.)
ACA Evo kako sam ušao...
PETER: Pa ti si lopov!
ACA Nisam...
PETER: Ti si lopuža, ne kovač!
ACA Nisam...
PETER: Napravio si kalauz, da bi ušao u moju kovačnicu?
ACA Nisam...
PETER: I šta da odavde ukradeš? Nakovanj?
ACA Ne... (Peter uzima ključ, gleda ga.)
PETER: Pa ti si ipak kovač!
ACA Jesam...
PETER (Ozaren): Ti si kovač i po! Takav kalauz ne bih mogao ni ja da napravim! Kao da je originalan! (Izvadi svoj ključ, poredi ključeve, pogleda Acu.)
PETER: Originalniji je od originala! Takav ključ danas ne može ni jedan kovač da napravi! Savršen rad, a?
ACA Savršen...
PETER: Samo što taj ključ nisi napravio ti s tom njuškom! Taj ključ je napravio moj otac, tata Peter! Odakle tebi taj ključ koji nisam video dvadeset... trideset... godina?
ACA Iz džepa.
PETER: Otkud ključ mog oca od moje kovačnice u džepu tvog kaputa? Ukrao si ga?
ACA Nisam... Ostao mi je u džepu...
PETER: Gurneš moj ključ u džep svog kaputa, a nisi ga ukrao?
ACA Vratio sam ti ključ...
PETER: Lepo od tebe! Vratio si kecelju, vratio si mi ključ! A čemu služi moj ključ od moje kovačnice u džepu tvog kaputa, nego da kradeš? Šta si hteo da uzmeš? Čekić, klešta, potkovice, meh? Uzmi šta ti treba, i gubi se, hoću već jednom da ne vidim tvoju njušku i da odem tamo gde se pije pivo, igra i urla... Uzmi ćumur, eksere za potkivanje, čivije...
ACA (Šmrkće) Neću ja da uzmem ništa što nije moje...
PETER (Unese mu se u lice.): Ništa ovde nije tvoje!
ACA: Onda neću ništa ni da uzmem...
PETER: E, sad da mi najzad kažeš još jedno, ti koji nisi došao da uzmeš ono što nije tvoje ko si ti?
ACA: I to još jedno ću da ti kažem... pa da onda najzad razbijamo njuške, ili da popijemo na miru... kao kovači... ako već ovde nije ništa moje...
PETER (Hvata ga za gušu.) Čuj ti! Ovde je moj otac bio kovač! U ovoj kovačnici je i otac mog oca bio kovač! I ja sam ovde kovač! I sve je ovde moje, jer smo mi ovde radili! Ja sam ovde radio!
ACA (Zašmrkće): Ja sam ovde radio...
PETER: Ja sam ovde kovao!
ACA: I ja sam ovde kovao...
PETER: Ne ponavljaj za mnom! Ne ti! Ja! Ja sam ovde kovao!
ACA: I ja sam ovde kovao...
PETER: Pa ti si pijan! Ti si kovao u svojoj, a ovo je moja kovačnica. Moja! Nisi ti ovde kovao.
ACA: Kovao sam...
PETER: Nisi! Znam sve koji su sa mnom kovali!
ACA: Ja sam sam... kovao...
PETER: Ma kad si ti to ovde sam kovao? Gde sam ja bio dok si ti kao ovde kovao?
ACA: Tamo...
PETER: Gde tamo?
ACA: Tamo... (Zaslini)
PETER: Zašto sliniš opet? Zato što si ovde kovao?
ACA: Zato...
PETER: A gde sam ja to bio?
ACA: Na ruskom frontu...
PETER: A, tada! Kad je to bilo! Pre dvadeset... trideset... godina! Ne, dok sam ja bio na ruskom frontu niko ovde nije kovao...
ACA: Kako niko?
PETER: Niko... Nekakav logoraš...
ACA: Ja sam bio ovde u logoru...
PETER: Nekakav zarobljeni jugoslovenski vojnik...
ACA: Ja sam bio zarobljeni jugoslovenski vojnik...
PETER: Nekakav Srbin... kovač iz Banata...
ACA: Ja sam kovač... Srbin iz Banata...
PETER (Ozaren): Ti si dakle taj?
ACA: Ja...
PETER: Ti si bio ovde, u mojoj kovačnici, dok sam ja ginuo na ruskom frontu?
AGA Ja... (Peter ga zagrli)
PETER: Dobro da ti nisam razbio tu njušku! Pa tebe ja čekam već dvadeset, trideset godina!
ACA: Mene? (Ustane.) Zašto bi ti... mene čekao?
PETER (Hvata ga za gušu.): I ne znaš zašto?
ACA: Ne...
PETER: Ne znaš zašto? A gde su moje specijalcangle za levu ruku?
ACA (Oslobađa se stiska) Više da me nisi hvatao za gušu! Kad te teram da mi razbiješ njušku... nećeš... a svaki čas me stežeš tim šapama... Kakve cangle za levu ruku?
PETER: I on još pita kakve? Cangle mog tate Petera! On je bio levak, pa je napravio cangle za levu ruku. A i ja sam malo levak, pa kad uzmem druge cangle u levu ruku, ne ide mi kao sa njima. A kad njih uzmeš u desnu ruku ne ide. Kao da ti ruka ne valja, il da ti ne valjaju cangle.
ACA (Priseća se.): Kad uzmeš njih u desnu... kao da si sakat?
PETER: Ne leže u desnoj!
ACA: A ja sam uvek mislio... da su cangle proklete! Nisam sa njima mogao da uradim ništa kako valja...
PETER: Bacio si?
ACA: Nemoj opet za gušu! Morao sam da ih sklonim... da mi se ne lepe za ruke... Kao da su same ulazile u šaku... (Gleda oko nakovnja, pomera nakovanj. Gura ruku ispod postolja za nakovanj, vadi cangle, uzima ih u levu ruku.) Zaista su za levu... Malo su zarđale... (Peter uzima cangle, gleda ih.)
PETER: Znao sam da ćeš samo ti znati gde su! (Grli ga.) Da si ostavio adresu, našao bih te ja! Ne mogu bez tih cangli... A ko bi ostavljao adresu tamo gde je bio bez svoje volje...? Gde je robovao... Ili gde je ratovao i ginuo... Nisam ni ja ostavljao adresu na ruskom frontu... Mada, vidiš... treba ostavljati adresu... Nikad se ne zna, kad adresa može da zatreba... A sad zaista možemo da popijemo još po gutljaj... (Pije) A oni tamo nek čekaju... Ne nalaze se takve cangle svaki dan! I sad da ti ja kažem jedno. Slušaj dobro, i više da ne pitaš! I da zapamtiš za svagda: Ja sam kovač!
ACA: I ja sam kovač...
PETER: A, ne to je drugo!
ACA Nije drugo. Ja sam kovač... ti si kovač... To je isto...
PETER: Nije isto! To hoću da ti objasnim, a ti ne razumeš, pa verglaš jedno isto: ja sam kovač, ja sam kovač! Da je to isto, ne bih morao ništa da ti objašnjavam, i bilo bi isto kovač ja, kovač ti. Moraš da razumeš, dakle, da nije isto, i drugo, da sam ja samo kovač! Samo to!
ACA I ja sam samo kovač... Isto je.
PETER: Nije! Da je isto, bilo bi da su cangle cangle, a nisu! Razumeš li ti već jednom da nije isto: kovač ja, kovač ti?
ACA Ne...
PETER: Onda slušaj! Jesam li ja bio u tvojoj kovačnici, i kovao tvojim čekićem, po tvom nakovnju, u tvojoj kecelji?
ACA Nisi.
PETER: A ti, vidiš, jesi bio ovde kovač, u mojoj kovačnici, i kovao si mojim čekićem, po mom nakovnju, u mojoj kecelji umesto da budeš kovač u svojoj kovačnici! Jesi li hteo da budeš ovde kovač?
ACA Jesam...
PETER: Nisi!
ACA Jesam... Ovde je bilo bolje nego u logoru...
PETER: Ti si od dva zla odabrao manje. Ti si hteo da budeš ovde kovač, da ne bi morao da radiš nešto gore u logoru. Ali nisi hteo da budeš četiri godine u ropstvu, niti da budeš ovde kovač! Zar nisi više voleo da si te četiri godine bio kovač u svojoj kovačnici i da na miru lupaš svojim čekicem, po svom nakovnju, u svojoj kecelji?
ACA Jesam...
PETER: A ti si lupao u mojoj... zapamti: u mojoj kovačnici... mojim čekićem, po mom nakovnju...
ACA U tvojoj kecelji...
PETER: A ja za to nisam kriv...
ACA Znam da nisi ti kriv...
PETER: Ali... ti mene kriviš...
ACA Ne krivim te... Je li ti to cmizdriš?
PETER: Cmizdrim...
ACA Zašto da cmizdriš?
PETER: Zato što sam Nemac... što svako po čijoj smo zemlji gazili može da mi razbije njušku... I ti možeš da mi razbiješ njušku...
ACA Neću ja da ti razbijem njušku!
PETER: A ja nisam nikad hteo da budem ništa drugo... samo kovač... Nisam hteo da gazim rusko blato... da u uniformi, sa uprtačima, fišeklijama, i puškom na ramenu idem po ruskim njivama i kad mi se ne šeta... Najlepše svoje četiri godine... ginuo sam na gadnom ruskom frontu... umesto da kujem za to vreme u svojoj kovačnici... sa svojim čekićem, po svom nakovnju... u svojoj kecelji... i bacam kuglu i koplje i pijem pivo... i budem sa Lujzom... Znaš li kako je tek ona bacala koplje...?
ACA: Ne.
PETER: Nisi s njom bacao koplje?
ACA: Nisam.
PETER: Ni kuglu?
ACA: Nisam.
PETER: Nisi ni pio pivo s njom?
ACA; Nisam...
PETER: Da znaž kako tek pije pivo... (Šmrkće.) A ja sam... samo ginuo na gadnom ruskom frontu...
ACA (Šmrkće.) I ja sam...
PETER: Ti nisi bio na ruskom frontu...
ACA I ja sam izgubio najlepše godine...
PETER: Nisi na frontu...
ACA: Izgubio sam u logoru...
PETER: Toje bilo ovde...
ACA: Bio sam ovde... a nisam bio tamo... A ja sam više voleo da budem tamo... u svojoj kovačnici... sa
svojim čekićem... svojim nakovnjem... svojom ženom... Bio sam u tuđoj zemlji...
PETER (Zaslini): To je... moja zemlja...
ACA: U tuđoj kovačnici...
PETER: To je moja kovačnica...
ACA: Kovao sam sa tuđim čekicem... po tuđem nakovnju... u tuđoj kecelji...
PETER: To je moja kecelja...
ACA (Slini) Bio sam u tuđoj kući...
PETER: To je... moja kuća... (Slini)
ACA: Sa tuđom... (Zastane, nastavi da slini)
PETER (Slini) Nije tuđa... To je... moja... žena... (Menja ton, postaje narogušen.) Ne... Neću da ti razbijem njušku! Neću ni da te davim! Samo ću da te ubijem. Samo ću da te, ti govno srpsko, isečem na komade i da te probadam usijanim žaračem! Samo ću da ti kidam meso canglama za levu ruku! Samo ću da ti držim glavu u ložištu dok pritiskam meh! Samo ću malo macolom da ti kuckam po glavi! Ti si dakle, protuvo kovačka, dok sam ja ginuo na onom gadnom ruskom frontu, bio sa tudom ženom, koja je moja žena? (Prilazi mu.) De da te još jednom vidim, dok si živ, ti govno srpsko! Da vidim tu tvoju gadnu srpsku njušku dokje još cela! (Gleda ga. Govori šapatom.) Sad znam na koga mi liči ta njuška... (Ne skida pogled sa njegovog lica, zacmizdri.) Kaži mi još samo jedno, ti odvratna srpska njuško, kako to da ličiš na moga sina?
ACA (Padne na kolena, ljubi mu ruke) Kaži to još jednom!
PETER: Šta da kažem još jednom?
ACA Na koga liči moja njuška?
PETER: Ti meni kaži, protuvo srpska, kako to da ličiš na mog sina?
ACA Je li to istina? Kaži... je li istina?
PETER: Šta će jednom nemačkom sinu srpska njuška? Šta će bilo kom Nemcu srpska njuška? Zar smo te ovde držali da kuješ ili da seješ tu ružnu njušku? Ubiću te!
ACA Sad možeš da me ubiješ.
PETER: I nju ću da ubijem! Svoju Lujzu! Ona je pripadnik velike, čiste rase, i morala je da čuva svoje švapsko dupe, kao što je uvek čuvala angorsku, rasnu, mačku od seoskih mačora, i rasnu, najlepšu u kraju, šnaucerku od seoskih džukaca! Najbolje angorce mačore nalazili smo u Nemačkoj za angorku i najbolje šnaucere za šnaucerku, a za mog sina, našla je da se pari s tobom! Ubiću tu švapsku kurvu, koja nije zaštitila svoju rasu, već je morala da namiruje s tobom svoje švapsko dupe dok sam ja ginuo na frontu!
ACA Nije ona kurva!
PETER: Kurva je, jer je kći arijevca, žena arijevca, jer je unuka, ćerka i žena kovača i jer je samo kovače volela!
ACA I ja sam kovač!
PETER: I uvek je govorila da će i otac njenog sina biti samo kovač!
ACA I ja sam kovač!
PETER: Ipak je kurva!
ACA Nije! Ona je poštena žena!
PETER: Kako jedna žena jednog nemačkog vojnika može da legne sa jednim logorasem i da ostane poštena žena?
ACA Zato što sam kovač!
PETER: Zar zato što si kovač, ti možeš da legneš s mojom ženom i da ona ipak ostane poštena? Zar je
moja žena mogla tek tako da legne s tobom, samo zato što si kovač, i da ostane poštena? Zar svako ko
je kovač može mirne duže da legne s mojom ženom, i da ona ostane poštena samo zato što je dotični kovač? Zar svi kovači na svetu mogu da dođu kod mene i da s mojom ženom prave meni sinove i da tu ne bude ničeg nepoštenog? Zar mogu ja sad da odem u taj tvoj Banat, kod tvoje žene, i da toj tvojoj ženi kažem: Gospodo, ja sam kovač, i da ona odmah digne sve četiri uvis?
ACA Neće dići.
PETER: Neće, jer je poštena kovačka žena, a moja je digla kovaču zato što nije poštena žena!
ACA Jeste!
PETER: Nije! Ona je kurva.
ACA Ona je gospođa! Nije kurva!
PETER: Kurva je!
ACA Nije kurva!
PETER (Uzme čekić) Kad ja za moju ženu u mojoj kovačnici kažem da je kurva (Udari u nakovanj) onda je kurva!
ACA (Zgrabi drugi čekić) Nije (Udari u nakovanj)
PETER (Udari u nakovanj) Jeste!
ACA Kad ja koji sam... s tvojom ženom pravio tvog sina kažem za tvoju ženu da nije kurva (Udari u nakovanj) nije! (Naizmenično lupaju u nakovanj.)
PETER: Jeste!
ACA Nije kurva!
PETER: Jeste kurva!
ACA Nije! (Neprimete kad uleti Lujza. Besno ih gleda, briše usta masna od jela.)
LUJZA Zašto lupate tu, vi... idioti? (Peter i Aca se ukoče. Spuštaju čekiče. Aca je netremice gleda Obojica počinju da šmrkću.)
PETER (Zaslini) Zato što on kaže da ti nisi kurva...
LUJZA Šta kažeš? Zašto to lupate, ti i taj tu?
PETER: Zato što ja kažem... da si ti, Lujza, kurva... a on da nisi...
LUJZA Šta sam ja? (Aca padne pred Lujzine noge, zarida, obgrli ih i ljubi)
LUJZA (Pokušava da oslobodi noge.): De, ostavi to... (Peteru.) Ko to kaže da sam ja kurva?
ACA (Dok joj ljubi noge ponavlja.): Lujza... Lujza... Lujza...
PETER: Ja, Lujza...
LUJZA A ko to kaže da nisam kurva? (Pokušava da otrese Acu s nogu.)
PETER: On, Lujza...
LUJZA A ko je taj tu koji mi je priklještio noge, koji mi ljubi noge, koji govori samo Lujza, Lujza, i koji kaže da nisam kurva?
PETER: To je on, Lujza!
LUJZA Koji on, Peter? I zašto mi se mota oko nogu?
PETER: Zato što je to on!
LUJZA: I da je ne znam kakav on, zašto u ovo doba dovlačiš takve protuve i dozvoljavaš im da mi grle noge i sline: Lujza, Lujza?
PETER: Zato što je to on!
LUJZA: Prestani sa tim on! Kakav on? Koji On? I zašto sam ja za tebe kurva?
PETER: Zato što je to...
LUJZA Zato što je to on! Zato što je to on! Pa ne može baš za sve biti odgovor zato što je to on!
PETER: Može!
LUJZA: Kako da može?
PETER: Pogledaj mu njušku!
LUJZA: Zašto bih nekakvoj protuvi gledala njušku?
PETER: Zato što je to on. Pogledaj mu njušku!
LUJZA: Kako da mu pogledam njušku, kad mu vidim samo kosurinu koju nije odavno prao?
PETER: Kad mu vidiš pjušku... znaćeš zašto plačem, i zašto on plače... i zašto kažem da si kurva, i zašto on kaže da nisi kurva... i zašto kažem da je to on...
LUJZA Peter, ti si rastrojen! Nikad nisi govorio tako naopako! I oslobodi me već jednom od ovog s njuškom, bez obzira što kaže da nisam kurva!
PETER: Ne možemo se više njega osloboditi! On je došao da uzme što je njegovo...
LUJZA (Otima se, pokušava da izvuče noge.): I da si lud, i da nisi ništa ovde nije njegovo!
PETER: Njušku... Nisi mu videla njušku!
LUJZA Bilo kakvu njušku da ima, ništa ovde nije njegovo i neće ništa uzeti! I da ima njušku boga oca!
PETER: Drugačije ćeš govoriti kad mu vidiš njušku!
LUJZA: (Otima se, besna.) Kakvu god da imaš njušku, pusti me već jednom da ti sredim tu njušku, pa bio po sto puta on! (Peter padne na kolena, zagrli i on Lujzine noge.)
PETER: Lujza! Zašto ja nemam njegovu njušku?
LUJZA: Šta će ti njegova njuška? Zar ti je tvoja kovačka glupa njuška dosadila?
PETER: Voliš li ti moju njušku (Zasuzi.) Lujza?
LUJZA: Jebala te njuška! I tvoja i njegova! (Peter ustaje.)
PETER: Voliš li je?
LUJZA: Volim je! Naravno da je volim! Sto godina već živim s tom tvojom njuškom, kako da je onda ne volim!
PETER: A zašto onda njegovu voliš više?
LUJZA: Peter! Pa ja ću ovde zaista nekom da jebem mater! Zar hoćeš da i ja ovde poludim, kao i ti i taj s tom njuškom? Ja ne znam kakva mu je njuška! Ne znam ni kakva je ni kolika je! A da li je volim ili ne volim više nego tvoju, to zaista ne mogu da znam.
PETER: A zašto njegovu njušku voliš više?
LUJZA: A kad sam ja to rekla da nečiju njušku volim više nego tvoju?
PETER: A zašto je onda voliš više?
LUJZA: Jebem ti njušku! Jebem ti sve njuške na svetu! Za mene postoji samo jedna njuška tvoja! Druga mi njuška nikad nije bila potrebna!
PETER: A zašto onda naš sin... Lujza...
LUJZA: Nemoj i našeg sina da uvlačiš u te kombinacije s njuškom!
PETER: Lujza... (Zaslini) Imam li ja njegovu njušku?
LUJZA: Šta kažeš?
PETER: Imam li ja njušku našeg sina?
LUJZA: Peter! Ti si poslednji isprdak! Bedno kovačko dubre! Kakva su ti to pitanja?
PETER: Imam li?
LUJZA: Prvo naš sin nema njušku! Ti imaš njušku! Ovaj tu ima njušku! Pa i ja mogu da imam njušku, ali naš sin ne! I drugo imaš.
PETER: Znači ličimo?
LUJZA: A zašto da ne licite?
PETER: Oči... Jesu li nam iste?
LUJZA: Šta znam...
PETER: Jesu li?
LUJZA: Pa... nisu baš...
PETER: Imamo li isti nos? Obrve? Uši?
LUJZA: Pa... ne...
PETER: Kosu? Zube? Vrat, bradu?
LUJZA: Ne...
PETER: Ruke? Noge? Trup?
LUJZA: Ne!
PETER: Dakle, ne ličimo?
LUJZA: Ne ličite! I prestani s tim!
PETER: Prestaću! I to odmah! Samo da te pitam još jedno... Imam li ja, dakle, njušku našeg sina?
LUJZA: Nemaš! I dosta s tim!
PETER: A zašto ja nemam njušku nažeg sina?
LUJZA: E, tebi treba neko da jebe mater bar tri puta na dan! Ujutru, u podne i uveče! Da se opametiš! I zašto bi pa ti baš morao da imaš njušku našeg sina? Zašto?
PETER: A zašto onda ovaj tu... (Zaslini) Zašto on ima njušku našeg sina?
LUJZA: Taj tu? A zašto bi ta protuva imala njušku našeg sina?
PETER: To ja tebe pitam! Zašto taj tu ima njušku našeg sina, a ja ne?
LUJZA: Šta će tom tu njuška našeg sina, kad je ni ti nemaš?
PETER: Pa to ja tebe pitam!
LUJZA: Ne, Peter! Nema niko njušku našeg sina!
PETER: Ima, Lujza... Pogledaj mu njušku!
LUJZA: Pogledaću! Naravno da ću pogledati.
PETER: Pogledaj je već jednom!
LUJZA: Pogledaću... (Gleda Acu.) Baš da vidim tu njušku... (Aci) Pokazuj njušku!
PETER (Aci) Hajde... pokaži tu gadnu njušku, da je i moja žena vidi! I da znaš... moja Lujza može i konju da okrene glavu!
LUJZA (Uhvati Acu za kosu) Pokazaće je! Hajde, pokazuj njušku... (Aca ispravlja glavu.)
PETER: Evo njuške! (Lujza pušta kosu, gleda dugo Acu.)
LUJZA (Šapatom): Peter...
PETER: Šta je?
LUJZA: Pa to... To je njegova njuška!
PETER: Kažem ti.
LUJZA: Peter... Pa to je on!
PETER: Kažem ti da je on... a ti tu meni... da sam lud.
LUJZA: Nisi ti lud... To je on!
PETER: Jeste...
LUJZA: Pa to... To je nemoguće! Otkud on tu?
PETER: Šta ja znam otkud! Došao...
LUJZA: Kako to... došao?
PETER: Tako, došao...
LUJZA: Peter... A kako ti... znaš da je to on?
PETER: Tako, znam...
LUJZa: Kako to... tako... znaš?
PETER: Pa nisam baš lud! Vidim nepoznat čovek, a njuška mi poznata! Prepoznam njušku, i onda znam... Ko bi drugi mogao imati njušku našeg sina, nego on?
LUJZA: Zato mi je grlio noge i ponavljao: Lujza, Lujza... Peter... Kad je to već on... i kad je već tu... zašto onda ne ustane?
PETER: Ustani! Kakav si ti to kovač? Samo cmizdriš i vučeš se po podu!
ACA: Dobro... ustaću... (Aca ustaje. Lujza ga gleda, glave tik do Acine.)
LUJZA: Jeste, Peter! On je. Stariji je, puniji... ali je njuška njegova...
ACA (Šmrkće.): Gospodo Lujza...
LUJZA: Zašto on ne može ništa da kaže?
PETER: Otkud znam!
LUJZA: I zašto samo plače?
PETER: Zato što je jedno obično plačevno srpsko dupe! Zato i ima takvu njušku.
LUJZA: Peter...
PETER: Šta je sad, Lujza?
LUJZA (Zašmrkće): Mislim da ću i ja poceti da plačem...
PETER: Pa plači.
LUJZA: Ali ja nikad ne plačem! Ko je još video da jedna Lujza plače?
PETER: Plači sad. Nema ko da te vidi, samo ja i taj s njuškom!
LUJZA: A ako naiđe naš kum? I ona picajzla od tvog strica? (Peter osluškuje šla se tamo iza događa.)
PETER: Neće naići...
LUJZA: Dobro... (Šmrkće.) Onda ću plakati...
PETER: Plači...
LUJZA (Slini): Plačem... Eto, plačem... Lujza plače... Peter?
PETER: Šta je opet, Lujza?
LUJZA: A zašto ja sad plačem?
PETER: Zato što si i ti jedno obično plačevno švapsko dupe... Zato plačeš...
LUJZA: Peter... ja bih sad morala... njega da zagrlim...
PETERt Zašto da ga zagrliš?
LUJZA: Kako zašto? Zato što je... to on...
PETER: Zagrli ga onda!
LUJZA; Zagrliću ga... (Zagrli Acu. Plaču oboje u zagrljaju.)

LUJZA: Eto, ja plačem... I on plače... (Okrene se ka Peteru.) Svi plačemo, Peter, samo ti ne plačeš... Zašto i li ne plačeš, Peter?
PETER: A zašto ja da plačem sa vama? Zašto da plačem s nekim koga nikad dosad nisam video a koji je ipak jebo jedinu moju najdražu ženu? I zašto da plačem s tobom, koja si jedina moja najdraža žena, a koja me je izneverila dok sam ja ginuo na frontu? Ako već treba da plačem, plakaću sam, da me niko, sem boga ne vidi, kako sam sad, u stare dane, ne srećan.
LUJZA: I on plače zato što je nesrećan, i ja plačem zato što sam nesrećna. Pa i ti plači zato što si nesrećan.
PETER: Ja sam nesrećan zato što ste vi učinili da budem nesrećan. Da vi niste u onim nesrećnim vremenima tražili malo sreće u onim stvarima koje su me učinile nesrećnim, ja bih sad bio srećan, i plakao bih sa vama. Ovako neću da plačem ni sa tobom ni sa tim sa tom njuškom!
LUJZA: Zašto nećeš da nam pomogneš kad smo nesrećni, Peter? Zašto samo ponavljaš jedno te isto: njuška, pa njuška? Šta imaš toliko protiv njegove njuške? (Aci) Šta ima on protiv tvoje njuške?
ACA (Slini): Ne voli je zato što je moja... Da je moja njuška njegova... ne bi imao ništa protiv nje...
PETER: Ne bih...
ACA: Da je moja njuška ostala u mojoj kovačnici, ni tada ne bi imao ništa protiv nje...
PETER: Ne bih...
ACA: Njemu smeta moja njuška ovde... u njegovoj kovačnici... Nisam smeo da dolazim ovamo s ovom njuškom... ali ja nemam drugu njušku... samo ovu...
LUJZA (Aci): Ti s tom njuškom... (Peteru.) I ti bez te njuške... Prestanite s tom njuškom!
PETER: Kako da prestanem s njuškom? Da je njegova njuška moja, a moja njegova... njegova njuška bi bila sasvim obična njuška... i sad bismo se svi grlili...
LUJZA: I sad se grlimo!
PETER: Vi se grlite, a ne i ja!
LUJZA: Dodi onda i ti... pa da se svi grlimo!
PETER: Da plačem sa vama? Da se grlim sa vama? Lujza! Jedina moja najdraža ženo! Šta ti to hoćeš? Da se grlim sa tobom i sa ovim tu, u čast toga što je došao ovaj tu koji mi je pravio sina, dok nisam bio ja tu? I šta ako naiđe neko odande i vidi kako se grlimo? Šta da kažem našem kumu, koga grlim? Šta da kažem stricu? Šta da kažem našem sinu, ako naiđe? Tvoj tata grli tvog oca, jer tvoj tata nije bio kod kuće kad je trebalo da ti bude otac?
LUJZA I ti si tako nesrećan, Peter!
PETER: Jesam! Niko ne bi bio srećan, da mu uđe u kuću neko ko ima lice njegovog sina!
LUJZA Peter... Dođi da te zagrli Lujza... (Peter zagrli Lujzu. Zajeca.)
PETER: Lujza... Kakva sam ja to pizda od čoveka?Umesto da ga lepo, kao svaki pošten čovek, ubijem... ja se grlim sa vama...
LUJZA Koga da ubiješ?
ACA (Odmakne se.): Mene... Otkad sam došao... samo me ubija... davi i razbija mi njušku...
LUJZA (Odinakne se od Petera, gleda ga.): Ne bi li mogao nikad da ubiješ nekog... ko ima lice tvoga sina...
PETER: Islina je... ne bih... Probao sam, i ne mogu... (Zagrli Lujzu, ljubi je.) Lujza! Rekla si... Tvog sina!
LUJZA Tako sam rekia: tvog sina!
PETER: On je ipak, Lujza, moj sin?
LUJZA Tvoj sin!
PETER (Odmakne se): Moj sin! Moj sin je moj sin!
LUJZA: I uvek će tvoj sin biti tvoj sin!
PETER: Lujza... Ako je moj sin moj sin... šta je onda ovaj tu?
LUJZA On je... otac tvog sina!
PETER: Otac mog sina? Pa da... Dobro si rekla... Čekaj malo, Lujza! Kako je moj sin moj sin, ako mu je ovo otac?
LUJZA Tvoj sin je tvoj sin, mada mu je ovo otac, zato što je život tako hteo! Da je hteo obrnuto, bilo bi obrnuto! Tada bi njegov sin bio tvoj sin, i on bi mrzeo tvoju njušku!
PETER: Ali ja nisam otac njegovog sina, i ne mrzi on moju njušku, nego ja njegovu! A i ne želim da budem otac njegovog sina, već samo svog!
LUJZA Da je život hteo da ti budeš otac svog sina, bio bi.
PETER: Ali nisam!
LUJZA Polako samo, Peter! Da se ti nisi vratio sa ruskog fronta, i da njega nije bilo da li bi ti imao svog sina?
PETER: Ne bih...
LUJZA: Da li bi tada tvoja kuća i tvoja kovačnica imali naslednika?
PETER: Ne bi...
LUJZA: A da nisi bio na frontu... da si bio kod kuće... da li bi on bio otac tvog sina?
PETER: On? Ne bi!
LUJZA: Eto, vidiš...
PETER: Da sam poginuo... a da njega nije bilo... ja sad ne bih imao svog sina...
LUJZA: Ne bi.
PETER: Kako sam tamo samo ginuo... a vratio se živ i zdrav... ja sad imam sina... a naš sin ima dva oca!
LUJZA: Tako je, Peter.
ACA (Šmrkće) A da ja nisam ni sad došao, a da se ti nisi vratio sa fronta, naš sin ne bi imao ni jednog oca.
PETER: Lujza! Zašto on kaže: naš sin?
ACA: Zato sam morao da dođem... Bolje da naš sin ima i dva oca... nego da nema ni jednog...
LUJZA: Tako je.
PETER (Aci): Ma šta ti tu meni ,,naš" sin? Moj sin je ,,moj sin" kad je samo moj sin! I moj sin je ,,naš" sin kad je Lujzin' i moj! Ali ne može biti ,,naš sin" kad smo u pitanju ti i ja!
ACA: Kako da onda zovem... našeg sina?
PETER: Ja ću nekog ovde ipak da ubijem! Ja sam na sve pristao, na šta može da pristane jedan pristojan čovek! I da kuješ u mojoj kovačnici, mojim čekićem, po mom nakovnju, u mojoj kecelji... i da sa mojom ženom u mom krevetu praviš mog sina, ali da ga zoveš ,,naš sin" ne pristajem! Koristio si moju kovačnicu, moj čekić, moj nakovanj, moju kecelju, moj ćumur, moju ženu ali da koristiš i mog sina, ne dam!
LUJZA: Lakse malo, Peter!
PETER: Nema lakše! On ima dva sina, ili u najgorem slučaju sina i po, a ja da imam samo pola sina, ako on hoće da bude velikodušan! Ja sam ginuo na frontu, i sad imam samo pola sina, ili možda ni pola, a on je ovde, daleko od fronta, četiri godine češao muda, uz tvoju pomoć, i sad da ima dva sina, ili bar sina i po! E, ne dam!
LUJZA (Narogušeno): Šta sam ja to ovde radila četiri godine?
PETER: To bih i ja hteo da znam!
ACA: Nemojte, gospođo...
PETER: Ma dokle ti misliš da me vređaš sa tim: Gospođo, pa gospođo?
LUJZA: A otkad je to uvredljivo oslovljavati nečiju ženu sa: Gospođo?
PETER: Da sam ja u njegovoj kući uz pomoć njegove žene četiri godine češao muda, bilo bi mi bar neprijatno da u njegovom prisustvu njegovu ženu oslovljavam sa: gospođo! A on koji je ovde, u mojoj kući, namirivao četiri godine tvoje švapsko dupe, sada preda mnom tebi govori: gospođo, gospođo!
LUJZA: Niko ovde nije namirivao četiri godine moje švapsko dupe, a najmanje on!
ACA: I recite mu, da sam ja kovač...
PETER: Lujza! Čekaj malo! Ako on nije namirivao redovano, ili pak neredovno, tvoje švapsko dupe, onda on nije otac našeg sina!
LUJZA: On nije namirivao moje švapsko dupe, a drugo i nemam, ni redovno ni neredovno, ali jeste otac našeg sina!
ACA: I recite mu ono, da sam kovač!
PETER: I ja sam kovač, dođavola, ali znam da tu nešto nije u redu! Ili on nije namirivao tvoje švapsko dupe, redovno ili neredovno, dok sam ja ginuo na frontu, i nije otac našeg sina, ili jeste namirivao tvoje švapsko dupe, redovno ili neredovno, i jeste otac našeg sina! Trećeg nema! Odmah hoću da se sve raščisti, dok ne počnem oboma da vam čupam meso zardalim canglama za levu ruku! Hoću da znam ko je koga ovde jebo i šta je ko ovde kome!
LUJZA: Stani malo, Peter!
PETER: Šta opet: stani malo, Peter? Šta: stani malo? Nema više: stani malo! Hoću sad odmah da znam da li je dupe moje žene moje, tvoje ili naše? Hoću da znam da li je moj sin, moj sin, tvoj sin, njegov sin, ili naš sin! Hoću da se sve zna! Da sve bude čisto i jasno!
LUJZA: Sve je čisto i jasno! Jesi li ti kovač?
PETER: Jesam! I ovaj tu je kovač! I on je otac mog sina samo zato što je kovač! I moja žena je dala dupe ovom tu ne zato što je htela da da dupe ovom tu, nego zato što je kovač! I ovaj tu je pravio s mojom ženom mog sina ne zato što je hteo da pravi s mojom ženom mog sina, nego samo zato što je kovač! I moja žena je pravila mog sina s ovim tu ne zato što je htela da pravi mog sina s ovim tu, nego samo zato što je on kovač! I ja sve to treba da primim tako zdravo za gotovo, ne zato što je to zdravo za gotovo, nego zato što sam kovač!
LUJZA A šta sam ja? Jesam li ja žena kovača? Jesam li ja kći kovača i unuka kovača? Jesam li ja dovela iz logora bilo kog logoraša, ili kovača? Da je biralo moje švapsko dupe, koje bi da se namiruje redovno ili neredovno, odabralo bi najjačeg logoraša. Da sam htela nekom da češem muda četiri godine, odabrala bih logoraša s najvećim mudima. Ali, ja sam birala kao unuka kovača, kao kći kovača, kao žena kovača. I kad nije bilo vesti od tebe, kad se više nije znalo jesi li živ ili nisi, i kad je trebalo da ovoj kovačnici začnem novog kovača, koji će kovati ovim čekićem, po ovom nakovnju, u ovoj kecelji, s kim sam to mogla da ga začnem?
PETER: S kovačem...
LUJZA S kim sam ja pa to mogla da budem i majka kovača, ako sam već žena, kći i unuka kovača?
PETER: S kovačem.
LUJZA I zato Peter, da ti kažem poslednji put: Nije tvoja Lujza kurva! Nije tvoja Lujza namirivala svoje švapsko dupe ovde, dok si ti bio na frontu, ni redovno ni neredovno, niti je bilo kome pomagala da češe muda! Tvoja Lujza je samo jedno Majka! Majka kovača. Ja sam Mati, Peter! Prirodi je, Peter, sasvim svejedno s kim će Lujza začeti. Ne samo ja. Svaka Lujza na svetu, svaki ženski stvor, bez razlike. Prirodi je vaino samo jedno jedino, da mi ostavimo potomstvo, kao što je kovačnici važno da ima novog kovača. Ti imaš sina, kovačnica ima kovača, priroda ima ono što joj dugujemo, i sasvim je svejedno kako je do svega toga došlo.
PETER: Lujza, zar misliš da sam baš toliko blesav samo zato što sam malo tamo nešto popio i što sam kovač? Ako je prirodi svejedno koji patak je s kojom patkom pravio pačiće i koji petao gazi koju kokošku, meni nije svejedno ko mi gazi ženu i s kojim petlom moja žena pravi meni sinove! Za to ću tek nekom da jebem mater!
LUJZA Ma šta ti hoćeš? Dvadeset, trideset godina si bio srećan čovek jer si imao svoju kovačnicu, svoju ženu i svog sina, i sve ti je bilo dobro, i sad bi nekom da jebeš mater?
PETER: Dvadeset, trideset godina sam bio srećan čovek, jer sam imao svoju kovačnicu, svoju ženu i svog sina, a sad sam nesrećan, jer sad znam da je kovačnica bila moja, da moja žena nije bila samo moja, i da moj sin uopšte nije moj! Koji bi živ čovek to podneo?
LUJZA: Tvoja kovačnica ima naslednika, ti imaš sina, i tvoj sin ima sina! Šta bi ti još više hteo od života?
ACA Gospođo Lujza! (Zaslini) Zar imam i unuka?
PETER: E, ovo je već previše! Do sada sam i mogao da izdržim, ali više ne? Pa šta hoćeš ti? Da mi sve uzmeš? Ceo život, sve što imam, sve Sto je moje? Do sada si mi prisvajao sina, a sad mi prisvajaš i unuka! E, ne dam! (Lujzi) On može, ako je već tako kako je, da ovde bude otac mog sina i deda mog unuka, ali ne dam da moj sin bude njegov sin i moj unuk njegov unuk! Ne dam ni da moja snaha bude njegova snaha! Kad do sada, za ovih dvadeset-trideset godina, moj sin nije bio njegov sin, i kad za ovih poslednjih godina moj unuk nije bio njegov unuk, ne dam ni sad, i ne dam ni od sad! Da je dolazio ranije, da sam se ja privikao ranije da moj sin nije moj sin, ja bih sad mogao da prihvatim i da moj unuk nije moj unuk, ali sad ne mogu! Zašto nije dolazio ranije!
LUJZA Zbilja, Peter, zašto on nije dolazio ranije?
PETER: Mene pitaš? A ne pitaš tog s tom njuškom? (Aca zaslini) Nije, zato što sam ranije ja bio mlad, i jak, i što bih mu tu njušku razbio odmah, čim bih je prepoznao! I zato što je hteo da me pusti da ja dvadeset-trideset godina imam svoj miran život, svoju kovačnicu, svoju ženu, svog sina i svog unuka, pa da onda dođe da mi pokaže da moj unuk nije moj, da moj sin nije moj, i da moja žena nije samo moja! Ja sam tuđem detetu govorio: sine, tuđe dete pratio u vojsku, tuđem detetu dvadeset-trideset godina kupovao odela i patike, i detetu tog tudeg deteta govorio: Ti si moj unuk! Ti si dedino čedo! Tuđem detetu sam brisao dupe, zbog tudeg deteta tukao sam sve po komšiluku koji su mu udarali ćvrge, zbog tuđeg deteta, da bi dobilo dobre ocene, nosio ćurku učiteljici! Tuđem detetu otkopčavao sam šlic, tuđem detetu vadio sam pišu i govorio mu: Ajde, sine, piški!
LUJZA: Peter!
PETER (Aci): Zašto nisi, ti govno srpsko, došao ranije? Zašto si mi sjebao život? Zašto da ti imaš dva sina, ili bar sina i po, a ja samo pola sina, ili ni pola? Zašto? (Aca zarida.)
PETER: I zašto sad opet slini?
ACA Zato što... Zato što ja nemam ni jednog sina...
PETER: Ma šta sad tu petljaš! Pa moj sin je tvoj sin...
ACA Tvoj sin je moj sin, jer sam mu ja otac, ali je on ipak... tvoj sin... Ja mogu tebi biti otac tvog sina... i gospođi Lujzi... ali njemu, svom sinu... ne mogu biti otac... Njemu si ti otac...
PETER: Kako sam mu sad ja otac?
ACA Ti si ga nosio na rukama, ti si mu brisao dupe, ti si ga vodio na pišanje, tebi je dvadeset-trideset godina govorio: tata...
PETER: A tvoj sin? Onaj što si mu ti otac?
ACA (Zarida.): Taj moj sin... kome sam ja otac... nije moj sin...
LUJZA Kako nije tvoj sin?
ACA Tako... nije...
PETER: A zašto da tvoj sin nije tvoj sin?
ACA Zato što mu ja... nisam otac...
LUJZA Kako mu to ti nisi otac?
ACA Tako...
PETER: Čekaj malo! Pa to znači... (S razumevanjem.) Pa, de da te zagrlim! Niko ne može da te razume kao ja! To znači da svom sinu nisi ti otac samo zato što ga nisi ti pravio!
ACA: Jeste.
PETER: I taj tvoj sin, koji nije tvoj sin, ima sina?
ACA Ima.
PETER: I tvom unuku nisi ti deda, samo zato što je njegov otac nije tvoj sin!
ACA Još sam nekako i preživeo to da moj sin nije moj sin, ali da moj unuk nije moj unuk... ne mogu... Ni da moja snaja nije moja snaja...
PETER: I tuđem detetu si otkopčavao šlic, tuđem detetu vadio pišu i tuđem detetu govorio: Ajde, piški, pile tatino?
ACA Jesam... I nosio sam ga na rukama i govorio mu: Puj, puj, puj! I: Buđi, buđi, buđi!
LUJZA I od kad to tvoj sin nije tvoj sin?
ACA Od skoro.
PETER: I zato si došao?
ACA Zato...
PETER: I kad si video da tvoj sin nije tvoj sin... došao si ovamo da vidiš da nije možda moj sin tvoj sin?
ACA: Da...
PETER: Pizdo srpska! Pa ti si govno, ne čovek! Da tvoj sin nije prestao da bude tvoj sin, ti nikad ne bi ni došao da vidiš da li ovde imaš sina?
LUJZA Posle cemo o tome, Peter! Sada je važnije da čujem kad su to protuve pravile njemu sina?
ACA Na kraju rata... kad se više nije znalo, tamo kod mene, da li sam živ, ili nisam živ, da li ću se vratiti u kovačnicu, ili neću...
PETER: I kakva je to svinja pravila tebi sina dok si ti ovde pravio meni sina?
ACA: Ruska...
LUJZA: Šta ruska?
ACA Ruska svinja!
LUJZA: Dozvolio si da ti nekakav prljavi Rus pravi sina? Rus!
PETER: Lujza! Pa nije on mogao da bira ko će da mu pravi decu, a ni da dozvoljava ili ne dozvoljava da mu neko pravi decu!
LUJZA Ipak Rus! Nije valjda još i komuništa?
ACA Jeste!
LUJZA Mogu sve da razumem, ali Rus to ne! To ni u takvim okolnostima ne može da se opravda! Sparivali se sa njima, to je zaista poslednje!
PETER: Nemoj tako, Lujza! I Rusi su ljudi!
LUJZA: Rusi su Rusi, ne ljudi! Jesi li ti baš siguran da je Rus?
ACA Pravi Rus... Oslobodilac.
LUJZA: Pa da! Pizda ruska! Dok ti ovde truneš u logoru, Rusi te kao oslobađaju i prave ti decu! I treba još da budeš srećan što su te oslobodili i što su ti napravili decu!
ACA On je oslobadao moje selo... i kovao u mojoj kovačnici, sa mojim čekićem, po mom nakovnju, u mojoj kecelji... i sa mojom ženom, u mom krevetu... pravio meni sina...
PETER: I taj tvoj Rus...?
ACA: Ma, šta moj Rus!
PETER: I on je kovač?
ACA Kovač. I kao što sam ja došao u vašu kovačnicu, kod gospodina Petera, sa njuškom koja mu je bila poznata, mada je nije nikad video... tako je i on došao u moju kovačnicu, sa njuškom koja je meni bila poznata, mada ga nikad nisam video... Prepoznao sam njušku, i znao da je to on... I umesto da ga lepo ubijem, ja sam se grlio s njim jer nisam mogao da ubijem nekog ko ima lice mog sina... I tako... ja sad imam sina Rusa... Do sad sam imao sina Srbina... a sad imam sina Rusa... Ja crn, moja žena crna... a moj sina plav, kao Rus... a ja to dvadeset-trideset godina nisam video...
PETER: Tačno! Ja žut, i pegav, moja žena žuta, i pegava, a moj sin crn, bez pega... i ja to dosad nisam video! I nikad se nisam pitao, za tih dvadeset, trideset godina kako to da sam ja žut i pegav, da je moja žena žuta i pegava... a moj sin crn, bez pega?
ACA: Ni ja se nisam... nikad pitao... kako to da sam ja crn, moja žena crna, a moj sin plav? On je bio moj sin... svejedno da li je plav ili crn... žut il’ crven... (Zaslini.) Ja mali i debeo, moja žena mala i debela, a moj sin vitak i visok... a ja to nisam nikad primećivao... ja imam razdeljak i ravnu kosu, on je kovrdžav bez razdeljka... ja imam crne oči, moja žena ima crne oči... a on plave... i nikad se nisam pitao zašto?
PETER: Ja visok, krupan, moja žena krupna, visoka, a moj sin širok, i za glavu manji... a ja to nisam video! Ja levak, on dešnjak, ja imam svetle oči, moja Lujza svetle oči, on crne, pa ni to nisam video!
LUJZA: Ma šta znači to što si ti crn i tvoja žena crna, a tvoj sin plav? To još nije nikakav dokaz da tvoj sin nije tvoj sin!
PETER: Lujza! Ni za mene nije dokaz da moj sin nije moj sin to Što sam ja žut i pegav i ti žuta i pegava a moj sin crn bez pega da nisam video ovog tu! I on je video njušku onog Rusa, kao što sam ja video njušku ovog tu i odmah mu je bilo sve jasno, kao i meni!
ACA Nisam ja, gospodo Lujza, video u svojoj kovačnici tek nekog Rusa! Ja sam video svog sina! Svog sina koji je omatorio! I koji je nesrećan!
LUJZA: Ma šta ima tamo neki Rus da bude nesrećan!
ACA Došao je iz daleka... samo da vidi da li kod mene, u Banatu, u mojoj kovačnici, ima sina... kad ga već nema tamo negde, u nekakvoj selendri... između nekakvog grada Soro... ki i moj bi ga znao kog mesta, na reci Dne...
PETER: (Nesvesno.) Dnestr
ACA: Dnestr.
LUJZA: A otkud ti znaš za te Dnestrove?
PETER: Pa... imao sam mapu... kad sam ratovao po Rusiji... (Aci) A šta je taj njegov sin... Rus... ako nije njegov sin... ni Rus?
ACA Švaba.
LUJZA: Kurva ruska!
PETER: Ko je kurva... ruska?
LUJZA Žena tog Rusa, kovača!
PETER: Zašto da bude kurva?
LUJZA Čim je ona svom Rusu, kovaču, rodila sina s neprijateljskim vojnikom kurva je!
PETER: Nije kurva... A taj Švaba... koji je otac sinu tog tvog Rusa... šta je on... osim što je Švaba? ACA: Pa, kovač.
LUJZA: Samo jedna obična ruska kurva može da legne s jednim neprijateljskim, nemačkim vojnikom bez obzira što je taj vojnik kovač!
PETER: Ona nije legla s neprijateljskim vojnikom i Nemcem, već s kovačem i nije kurva!
LUJZA Taj kovač je Nemac i kurva je!
PETER: Moja žena je meni pravila sina s vojnikom logorasem jedne poražene vojske, i nije kurva, jer je taj vojnik logoraš kovač! Njegova žena je njemu rodila sina s vojnikom jedne oslobodilačke vojske, i nije kurva, jer je taj oslobodilac kovač! A Ruskinja, koja je svom Rusu rodila sina s jednim vojnikom zavojevačke vojske, kurva je, bez obzira što je i taj vojnik zavojevačke vojske takode kovač! Tu ipak nešto ne stoji kako.treba!
LUJZA Ja sam, dakle, kurva?
ACA Gospodo Lujza... Za tog Rusa, ona je bila kurva... jer nije bila samo žena kovača, nego i žena ruskog soldata... i član partije... i blagajnik partijske organizacije komsomola... I ona je ruskom soldatu rodila dete sa nemačkim soldatom... i zato je njegova žena za njega kurva... A za njega, tog istog Rusa, moja žena nije bila kurva... jer je njegova dala neprijateljskom vojniku... a moja nije dala neprijateljskom vojniku nego prijateljskom... jer Rusi nama nisu nikad bili neprijatelji... A meni je sasvim svejedno da li moju ženu neko jebe prijateljski ili neprijateljski... odnosno, nije mi svejedno... Ne trpim da je jebe ni prijatelj ni neprijatelj! Ali, ako mi prijatelj jebe ženu, to je za mene gore nego kad je jebe neprijatelj! A da li je otac mog sina moj prijatelj ili moj neprijatelj, takode mi je svejedno... Ovaj... nije mi svejedno! Jer, otac mog sina treba da budem ja, a ne prijatelj ili neprijatelj... Jer, ko mi jebe ženu, neprijatelj mi je, bez obzira da li mi je prijatelj ili neprijatelj... a ko mi ne jebe ženu... prijatelj mi je, bez obzira da li mi je neprijatelj ili prijatelj!
LUJZA: Onaj ko ti je pravio sina, prijatelj ti je, bez obzira da li ti je prijatelj ili neprijatelj! Mada, ruku na srce, veći ti je prijatelj neprijatelj, koji ti pravi sina od prijatelja koji ti pravi sina, ako ti je sin ono najvažnije što imaš u životu! Jer, da se, u određenim okolnostima, desilo da ti ni prijatelj ni neprijatelj nisu napravili sina, a mogli su, a ti da si zato ostao bez sina, pre bi se ljutio na prijatelja nego na neprijatelja, što si ostao bez potomstva! Naravno, ako si u situaciji, da sam praviš sebi sina, naslednika tvog imena i tvoje kovačnice, pa ti ipak prave sina neprijatelj ili prijatelj tada ti je zaista prijatelj veći neprijatelj od neprijatelja.
ACA: Meni je Rus neprijatelj, jer mi je pravio sina, bez obzira što mi Rusi nisu neprijatelji! Svi koji uđu u moj krevet kod moje žene, neprijatelji su mi, bez obzira da li su mi prijatelji ili neprijatelji, i bez obzira da li su Rusi, Švedani ili Englezi! I zato sam hteo da ga ubijem, mada su nam rusi prijatelji, a i on je hteo da ga ubijem, jer mu se više ne živi, otkad zna, da njegov sin, Rus, nije ni njegov sin, ni Rus, i otkad zna da njegov sin nije vitak i plav, već žut i pegav... i da njegova poštena ruska žena, komsomolka i partijac, nije poštena ruska žena, već kurva! Aja nisam mogao da ubijem njega, nego sam došao da gospodin Peter ubije mene, jer ni moja poštena kovačka banatska žena nije poštena, već kurva i jer ne mogu da mom sinu, koji je bio moj sin i Srbin, dvadeset-trideset godina, kažem da nije moj sin ni Srbin, nego Rus... kao što ni gospodin Peter... ne može da kaže svom sinu, koji je za njega bio dvadeset-trideset godina njegov sin i Nemac... da nije njegov sin, ni Nemac... nego Srbin...
PETER: On se rodio kao Nemac, on je živeo kao Nemac, on je mislio kao Nemac, išao u vojsku kao Nemac, oženio se kao Nemac, dobio sina kao Nemac, odgajao svog sina kao Nemac, jeo, pevao, pio, kenjao, hodao, zakopčavao se kao Nemac, šišao se i brijao kao Nemac, pa i da mu kažem, da nije Nemac, nego Srbin, on bi i dalje bio Nemac, i dalje bi jeo, pio, zakopčavao šlic kao Nemac!
ACA I moj sin, Rus, psuje kao Srbin, govori kao Srbin, zaguljen je, kao svaki Srbin, i kako ja da mu kažem, da se on za ovih dvadeset-trideset godina ne ponaSa prirodno, kao Rus, već neprirodno, kao Srbin, a nije Srbin! On bi me pre ubio no što bi pristao da ne bude moj sin i Srbin, kad je dosad proveo život kao moj sin i Srbin!
PETER: A sin tog tvog Rusa... ima li bar nešto na Nemca?
ACA Ništa! Pravi je Rus, kao svaki Rus... I kao i svaki Rus, voli nas Srbe, a on malo ne voli vas Nemce...
LUJZA: A šta ima i da nas bilo koji Rus voli!
PETER: Nemoj, Lujza, baš tako! Nije ni svaki Rus Rus, kao što nije ni svaki Nemac Nemac! Bez obzira da li je dotični Rus Nemac ili dotični Nemac Srbin! A kako zna... taj tvoj Rus... da je otac njegovog sina Nemac... i kovač?
ACA Ma, budala jedna ruska i kovačka! Išao na nekakvu izložbu! A znaš već Ruse! Stalno prave te izložbe... i dvadeset-trideset godina posle rata... te kako su se sovjetski soldati borili u otadžbinskom ratu... te šta su sve radili nemački fašisti po ruskoj zemlji i sve tako... Da nije išao na te izložbe, njegov bi sin, Rus, ostao njegov sin i Rus, i moj sin, Srbin, ostao bi moj sin i Srbin, a i tvoj sin, Nemac, ostao bi tvoj sin i Nemac... A kako je glupi kovač, on je išao na te izložbe, i video jednu fotografiju... a na fotografiji niko drugi nego njegov sin... isti njegov sin! Mlad, visok, iste oči njegovog sina, sve isto, samo što je u nemačkoj uniformi. Pa je, gluperda kovačka, počeo tamo da se dere: šta ste obukli mog sina u nemačku uniformu!? I tako se to odmotalo... jer to uopšte nije bio njegov sin... već samo otac njegovog sina... nekakav nemački vojnik, kovač, koji je bio u njegovom selu, i malo kovao u njegovoj kovačnici i malo mu pravio sina... dok je on bio na frontu...
PETER: I njegov sin je isti... kao taj na fotografiji?
ACA: Isti! Jer je taj na fotografiji imao otprilike isto godina kao i njegov sin tada... i bili su baš baš isti! Ista njuška, iste oči, isti nos... i iste pege... I još mije plakao u mojoj kovačnici: A zašto ja, baćuška, volim svog sina, koji je Nemac, i koji nije isti ja? Kao da pa ja ne volim svog sina, koji je Rus, i koji isto tako nije isti ja!
PETER: A zar ja ne volim svog sina, koji je Srbin i koji bai ni malo nije isti ja? I zašto ti da ne voliš tvog sina, zar samo zato što nije tvoj sin i što nije isti ti? I zašto on da ne voli svog sina, zar samo zato što mu on nije otac i što ne liči na njega? I zar je taj njegov sin, koji nije isti on, mogao da bira ko ćc mu biti otac? Ili je moj sin mogao da bira ko će mu biti otac, kad već Lujza nije birala, kao što je birala za angorsku mačku ko će biti otac mačićima, ili koji ce šnaucer biti otac šnaucerčićima? Pa ni ti mačići ni šnaucerčići ne mogu da biraju s kojim će mačorom i kojom džukelom mati da ih zapati! Ali je Lujza mogla da bira kovača koji bi došao ranije, pa bih ja onda mog sina, Nemca, odgajao ne samo kao Nemca, nego i kao Srbina... Ma Sta ja tu trabunjam! Kakav Srbin, kakvi bakrači! Tukao bih ga svakog dana, čim bi mu makar malo izvirilo iz njega bilo šta srpsko!
ACA Šta bi radio mom sinu?
PETER: Ubijao bih svakog dana sve srpsko u njemu levčom, pajvanom, mašicama!
LUJZA Peter! Šta lupetaš?
PETER: Lupetam, Lujza! Govorim gluposti! I da je sto puta Srbin, i nešto gore nego Srbin, ako nešto gore ima, ja bih voleo svog sina! Najviše na svetu njega volim, Lujza, i njega, i svog unuka, i svoju snahu! I ona da je srpkinja, opet bih je voleo, jer mi je rodila unuka, bez obzira Jto je i taj unuk Srbin! (Grli Lujzu.) Hvala ti, Lujza, što si mi rodila sina, bez obzira što ga je pravila ova protuva, kad ga volim! Hvala ti što sam čitavog života imao i sina, i unuka! Tako te volim, Lujza! I ovo dubre ovde volim, ovo govno srpsko, jer da njega nije bilo, ja ne bih imao ni sina, ni unuka, ni snajku! (Zagrli i Acu, cmizdri.) Ja sam pizda od čbveka! Ja sve vas volim! I tebe, i ovog tu, pa i onog Rusa volim, i onu Ruskinju!
LUJZA Šta ima nju da voliš?
PETER: Sve vas volim! Pa i nju volim! (Iz dubine, dozivanje: „Peter! Lujzal")
PETER: Ma šta sad taj hoće? Zašto me ometa kad sam tako nesrećno srećan? (Dozivanje: „Peter! Lujza!")
PETER: Idi vidi šta hoće ta pizda od tvog strica!
LUJZA To je tvoj stric!
PETER: Svejedno! Idi vidi Šta hoće! (Lujza izlazi)
PETER: I tebe volim, i Lujzu volim, i onog Rusa, i onu Ruskinju, i mog sina, samo ne volim ovog strica! Ne može da me malo ostavi na miru ni u ovakvim naročitim trenucima! A ovo su baš naročito izuzetni trenuci... jer ne dobija i ne gubi čovek sina i unuka svakog dana... i ne dolazi čoveku otac njegovog sina svaki čas! (Ustremi se ka Aci) A i nema čovek baš tako često priliku da pridavi onog ko mu je napravio sina! A, prpa bajo? A mislio si da ćeš se izvući tek tako? Nećeš, brajko! Pridaviću te ovim kovačkim šapama, koje stežu jače nego bilo koje cangle. (Steže Acu za gušu) Zar si mislio da je meni prijatelj onaj koji mi jebe ženu, bez obzira da li mi je prijatelj ili neprijatelj? Što nisi i pridavio onog Rusa, bez obzira da li je jebo tvoju ženu prijateljski ili neprijateljski, kad si već imao priliku?
ACA (Uzmiče na klupu): Zato što je hteo da prvo ode da pridavi onog Švabu, koji je njemu napravio sina... Ej! Pa ti to odistinski?
PETER: (Davi ga na klupi): Odistinski! Šta će mom sinu dva oca? Dosta mu je jedan ja! Šta će mom sinu, koji je dvadeset-trideset godina bio Nemac, da sad bude Srbin? Ako volij tog mog sina, koji je tvoj sin, umri mimo, da bi on mogao mirno da živi... da ne sazna da mu je mati kurva i da mu otac nije otac! I da ne sazna nikad sramotu, za koju nije ni malo kriv, da je Srbin! I... ako ti to nešto znači... pre nego što ti ta tvoja odvratna srpska duša napusti moju kovačnicu... još ću da ti kažem jedno... hvala ti što si mi napravio takvog sina... jer ne verujem da bi bio bolji i da bih ga više voleo da sam ga sam napravio... (Uleće Lujza.)
LUJZA (Ulazeći): Peter... Traži te nakakav Rus! (Peter pušta Acu, ustaje, gleda preneraženo Lujzu. Baci se na kolena pred Lujzom. Aca bez daha, drži se zgrčen za grlo.)
PETER: Lujza! Ne daj me!
LUJZA: Šta ti je, Peter?
PETER: Ne daj me! Lujza! Ne daj me!
LUJZA Peter!
PETER: On ce da me ubije! (Ulazi Rus, kovai, Ivan N. V. Gleda Petera.)
LUJZA: Ko da te ubije?
IVAN: Ja ću da ga ubijem!
PETER (Grli Lujzi noge.): Ne daj me, Lujza!
LUJZA Koga ti da ubijež?
IVAN: Njega!
LUJZA: Ma šta ima ti da ubijaš mog muža u mojoj kovačnici?
IVAN (Vadi fotografiju, pruia je Lujzi): Je li to on?
LUJZA (Gleda fotografiju.): On, kad je bio mlad... Kad je bio mlad i lep kovač... (Peteru) Pa ti tada nisi imao ni jednu kolor fotografiju! Kako to, Peter, da ovaj Rus... ima tvoju kolor fotografiju iz mladih dana... a mi ne?
PETER (Pruža ruku): Da vidim... (Uzima fotografiju. Gleda je. Ljubi je. Naglo ustaje.) Lujza! Voljena moja ženo! (Zagli je. Priđe Rusu.) Brate moj! (Zagrli Rusa.) To je on?
IVAN; On!
PETER: Lujza, svetinjo moja! Pa to je on! On!
LUJZA Koji on?
IVAN: Moj sin...
PETER: Moj sin!
LUJZA Ko je to na kolor fotografiji?
PETER: Moj sin, Lujza! Moj sin!
LUJZA: Gospodine... Ne treba vi da ga ubijate! Ja ću!
IVAN: A, ne gospođo... Lujza! Znate li vi koliki sam ja put prešao? Znate li gde je čak Soroki...
LUJZA: Na Dnestru... (Peteru) Zato znaš ti te Dnestrove? Govno jedno švapsko i kovačko! Četiri godine si ginuo na gadnom ruskom frontu! Dodi malo ovamo!
PETER: Lujza! Stani malo, Lujza!
LUJZA: Ma šta, stani malo! Da čujem kako si ti to ginuo četiri godine na gadnom ruskom frontu, dok sam ja češala muda ovom tu? (Pogleda Acu, koji presamićen na klupi pokušava da dođe do daha.) Šta si mu radio?
PETER: Samo sam mu malo zavrnuo šiju! Samo malo!
LUJZA I to ću da ti naplatim! I ono što si četiri godine radio po Rusiji!
PETER: Kakve četiri godine, Lujza! Pa to je bilo već pri kraju... kad sam sa trupom ušao u to njegovo selo, na Dneslru, i nisam tražio ni crkvu, ni česmu, ni votku, nego kovačnicu, i u sumrak sam ušao u kovačnicu, jer četiri godine nisam držao čekić ni lupao po nakovnju, i skinuo sam bluzu i navukao kovačku kecelju, i počeo sam da kujem i dok sam kovao... utrčala je u kovačnicu Ruskinja i bacila mi se u zagrljaj...
IVAN: Kurva ruska! A još je bila i blagajnik partijske organizacije komsomola!
PETER: Nije kurva! Mislila je da se to njen kovač vratio sa fronta i učinilo joj se da sam ja on...
LUJZA: A šta se tebi učinilo, kurvo švapska? Ti si bar znao da nisi on?
PETER: Lujza! Pa to je sve bilo u magnovenju! Dok sam se ja snašao, i dok je ona uvidela da ja nisam ni Rus ni njen kovač... bilo je već sve gotovo...
VAN: I zato moram da ga ubijem! Pa da ga ubijem!
ACA (Ustaje, drži se za vrat): Ubi ga, baćuška, pa da ja ubijem tebe, i da završimo već jednom sa ovim...
IVAN: Ti ovde? Čak si ovamo došao za mnom da me ubijeS?
LUJZA: To je taj tvoj Rus?
IVAN: Kakav njegov Rus?
LUJZA: Taj što mu je pravio sina u njegovom Banatu dok se on ovde patio u logoru.
PETER: I pravio meni sina!
IVAN: Tako, baćuška? Ti si hteo da ubiješ mene, jer tvoj sin, Srbin, nije tvoj sin, ni Srbin, već Rus i moj sin a nisi prijavio da ti ipak nist ostao bez sina, već da ovde imaš sina, koji je Nemac!
ACA: Nisam tad ni znao da imam sina ovde! Zato sam i došao, da vidim da li je sin gospodina Petera njegov sin ili moj sin! Ali, ako si došao da ubiješ ovog tu, koji ti je pravio sina, ubi ga pa da ja lepo ubijem tebe, pa da idemo kući!
IVAN: Samo da se ja malo snađem! Ja treba, dakle, kao pošten kovač i Rus, da jebem maler ovom tu i da ga ubijem...
LUJZA: Ako ga ja ne ubijem pre toga!
IVAN: Posle ćemo o detaljima, gospodo! A onaj tamo, koji je takođe pošten kovač i Srbin...
PETER: Da je on samo pošten kovač, on bi ovde samo kovao a kako je i Srbin, on ovde nije samo kovao!
ACA: Da ja nisam tebi napravio sina, ipak bi ti napravio sina ovom Rusu, a ovaj Rus bi napravio sina meni... i samo bih ja bio na šteti!
IVAN: Samo malo! Kako je onaj tamo takode pošten kovač i Srbin, on treba da jebe mater meni i da me ubije...
ACA: Tačno!
IVAN: A kako je, pak, ovaj ovde, isto tako pošten kovač i Nemac, on treba da jebe mater onom tamo i da ga ubije!
ACA: I to je skoro tačno.
IVAN: A to je, ako se sagleda u globalu nemoguće! Praktično neizvodivo! Bar kako ja to, kao kovač, vidim.
LUJZA: Ma, izvodivo je, kako da nije izvodivo! Možete, kao prvo, da se sami poubijate, ali sumnjam da ćete to izvesti, jer ste poslednje pizde sva trojica, a drugo, može da vam se desi da vas ja sve pobijem! Niste vi zaslužili ni jednu poštenu kovačku ženu, a ne po dve, kako vam je sudbina dodelila! Svi ste vi isti govnari! Svi ste zapeli da baš vašim sinovima budete vi očevi! Boli vaše sinove za to! Oni vam kažu: Tata, i uvek će vam govoriti: Tata, a da li ste ih baš vi pravili ili niste, zabole th ona stvar! Za njih ste vi očevi, bilo ko da ih je pravio! Kao da su sve sinove baš pravili njihovi očevi i kao da je to baš sasvim prirodno i obavezno! Obavezno je da vas smatraju očevima oni koje ste odgajili, i koji nose vaše ime, i da vi smatrate sinovima one koji su odrasli uz vas, bez obzira da li liče na vas i da li ste ih i pravili ili niste! Svaka budala može da napravi sina, ali malo ko može sina da podigne i da od njega napravi čoveka. A kako vam je važno ono što je najmanje važno, lepo se pobite međusobno, da biste zadovoljili pravdu, i to dok se ja ne vratim, a ako se ne pobijete, ja ću vas pobiti! Nemoj da me neko živ ovde sačeka, kad se vratim, jer će biti gotov! (Lujza izađe.)
PETER (Aci): De da te pridavim dok se ne vrati!
ACA: Samo da ja prvo pridavim Rusa!
IVAN: Davi me, čim udavim ovog tu!
ACA: Ma, čekaj, da prvo udavim Rusa!
PETER: Šta da čekam, onda će on mene!
IVAN: Molim vas, Rusija je daleko... Pridavi ti prvo tog Srbina, pa da ja pridavim tebe, i da idem kući...
ACA: Kurvo ruska! I ti bi pristao da me ovaj Švaba pridavi, i da tvoj sin Srbin ostane bez oca? A još smo kao i prijatelji... mi Srbi i vi Rusi?
IVAN: Onda pusti ti mene, da mogu na miru da ja pridavim njega...
ACA: Ako ja pustim tebe, on će pridaviti mene, a ja tebe neću... Ispašće da sam udavljen za džabe...
PETER: Ma, udavi tog Rusa već jednom, udaviće me!
ACA: Pusti me...
PETER: Ne mogu dok me ovaj ne pusti...
IVAN: Kako da te pustim kad me ovaj steže... (Malaksali strovale se na klupu. Drže se za vratove.)
ACA: Kako bilo da bilo... ja sam dvaput davljen... Mene, Srbina, davio je Nemac...
IVAN: A mene, Rusa, davio je Srbin... To se još nije dešavalo...
PETER: A šta ja da kažem... Nemca je davio Rus...
IVAN: To nije tako neobično... Ali, da Rusa davi Srbin!...
ACA: A nas mogu dvaput da dave Nemci...
PETER: Daviš... svaka čast! De da ti vidim šape... (Ivan pruža ruku.) Kao mengele...
ACA: Nisu ni tvoje šape loše...
IVAN: A otkud tebi takve ručerde? Mislio sam da ste vi iz tog Banata finiji...
ACA: Jesmo... kad ne davimo...
IVAN: A kovačnica ti mrtva?...
PETER: Nikom više ne trebaju kovači...
ACA: Prošlo je naše... Meh se spuvao... vatra se više ne pali...
IVAN: Ponekad neko naiđe...
PETER: A moj sin... drži kafanu... (Pokazuje iza odakle se čuje metež) Srpska posla...
ACA: Šta srpska posla! I moj sin, Rus, drži kafanu!
IVAN: I moj sin, Nemac, isto... Kafana puna... kovačnica prazna...
PETER: Paučina je polako jede...
ACA: Sa nama... nestaće i poslednji kovači... A malo je faiilo da se sami istrebimo...
IVAN: A kako je bilo lepo... Meh samo uzdiše...
PETER: U žarištu vulkan!
ACA: Varnice kao zvezde...
IVAN: A zvon čekića! Veliki čekić kao veliko zvono...
PETER: Moj pomoćnik i ja... S dva čekića... Muzika!
ACA: A tri čekića! Kao koncert...
PETER (Ustaje, uzima tekić, kucne.): To! (Udara jače) Taj ton sam najviše voleo... Udaraš i lepo ti je... Čak ne misliš da li je tvoj sin tvoj sin... (Aca i Ivan ustaju, uzimaju čekiće. Udaraju naizmenično.)
ACA: Ne misliš da li je tvoj sin Srbin, Srbin ili Rus...
IVAN: Svejedno ti je ko ga je pravio… Važno ti je, da je tvoj sin, i Rus, bez obzira što je Nemac...
PETER: Moj sin... velikonemac... jebe tamo ale u kafani... i ne zna da je Srbin...
IVAN: I moj sin velikorus, nema pojma da je Švaba...
ACA Moj sin, Rus, je veći Srbin nego ja, koji sam Srbin...
PETER: (Udara jače) Velike nacije! Čiste rase! (Smeje se) Pripadnik velike nemačke čiste rase Srbin! Pripadnik velikog ruskog naroda, čiste ruske rase Nemac! Pripadnik malog velikog naroda, čiste srpske rase Rus! Jebem ti! Zumbul koji raste u Nemačkoj nema pojma da je nemački zumbul! Vrabac koji cvrkuće na ruskoj grani kraj ruske reke nema pojma da je ruski vrabac, a ni reka nema pojma da je ruska reka, ni grana da je ruska grana! Krastavac koji raste u Srbiji, nema pojma da je srpski krastavac! Zašto onda, moj sin nije samo sin kovača?
ACA Da ima pravde, svako od nas bi imao po tri sina! Po jednog Srbina, Nemca i Rusa! Ovako smo obavili samo trećinu posla!
IVAN: Bar smo obavili trećinu! Mogli smo da ne obavimo ni to! (Udara) Ali naši sinovi mogu da obave ceo posao! Dve trećine! Tri trećine! I više!
PETER (Udara) I više!
ACA (Udara) Jao! Što nisam mladi, pa da me opet zarobe!
PETER (Udara) Što ja nisam mladi, pa da opet ginem na frontu!
IVAN (Udara) Kako bih sad znao da oslobađam, da sam mlad!
(Lupaju čekićima po nakovnju u ,,tri ruke" i to zaisia deluje kao koncert. Uleće Lujza.)
LUJZA: Šta lupate toliko?
PETER: Lujza! Ako opet zarati, moj sin Nemac, koji je Srbin, ratovaće protiv Rusa, koji je Nemac, a Rus, koji je Nemac, oslobađaće Srbina, koji je Rus... A Srbin, koji je Rus, robovaće kod Nemca, koji je Srbin! Pa će Srbin, koji je Rus, praviti sina Nemcu, koji je Srbin, a Nemac, koji je Srbin, pravi će sina Rusu koji je Nemac, dok će Rus, koji je Nemac, praviti sina Srbinu, koji je Rus! A ako opet zarati...
LUJZA: Ako opet zarati, doći će sve na svoje mesto, krug će se zatvoriti i moći ćete da poljubite sopstveno dupe!
PETER (Udari u nakovanj): Ne razumeš, Lujza! Nije u tome stvar! Ako opet zarati... nas neće zvati... Mi ćemo ostati kod kuće, da gledamo one koji će našim sinovima i naSinv unucima da prave unuke i praunuke... A mi bismo da nas opet zovu... (Udari jako.) Da ja opet ginem na gadnom ruskom frontu!
IVAN (Udari u nakovanj): Ja da opet oslobađam njegovo selo!
ACA (Udari u nakovanj): Ja da opet robujem ovde, gospodo Lujza... (Udara) Sad bih zaista znao kako treba da se robuje! (Lujza bi da odgovori, ali ne zna šta bi, a i ne može, jer kovači nastavljaju da koncertiraju ,,u tri ruke". Udaraju sve jaće, po takm, dok ne zavlada mrak.)

Kraj